Парцани
Парцани су насеље у Градској општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 619 становника.
Парцани | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Град | Београд |
| Градска општина | Сопот |
| Становништво | |
| — 2011. |  619 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 34′ 01″ С; 20° 31′ 18″ И / 44.567° С; 20.521666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Парцани Парцани на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
Историја
уредиСело се налази у близини варошице Раље. Парцани су новије насеље, на данашњем месту су основани после 1813. године. Пре овога времена постојало је насеље на Трешњи (у атару села Рипња) где су живеле извесне породице села Парцана, Поповићи и Рипња. Године 1813. све су породице напустиле Трешњу и пребегле „преко“ (Банат). па су се касније вратили. Али се нису вратиле на старо место, на Трешњу, већ су једни основали данашње Парцане, а други су отишли у Поповић и Рипањ.
У првим годинама 19. века Парцани су припадали Вићентијевој кнежини, и село је имало 1818. г. 22, а 1822. г. 25 кућа. Године 1846. Парцани су припадали космајском срезу и имали су 43 куће.
Међу првим повратницима који се вратили „од прека“ настанили су Парцане су: Живановићи, Мазула, Мирковићи. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Демографија
уредиУ насељу Парцани живи 538 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,2 година (40,4 код мушкараца и 45,9 код жена). У насељу има 218 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 1 | ||
| 80+ | 6 | 13 | ||
| 75—79 | 13 | 20 | ||
| 70—74 | 14 | 24 | ||
| 65—69 | 26 | 25 | ||
| 60—64 | 14 | 23 | ||
| 55—59 | 15 | 22 | ||
| 50—54 | 26 | 24 | ||
| 45—49 | 32 | 27 | ||
| 40—44 | 26 | 23 | ||
| 35—39 | 18 | 18 | ||
| 30—34 | 16 | 20 | ||
| 25—29 | 23 | 14 | ||
| 20—24 | 22 | 15 | ||
| 15—19 | 25 | 21 | ||
| 10—14 | 24 | 17 | ||
| 5—9 | 13 | 14 | ||
| 0—4 | 14 | 8 | ||
| Просек : | 40,4 | 45,9 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 277 | 89 | 149 | 22 | 16 | 1 |
| Женски | 290 | 60 | 146 | 74 | 10 | 0 |
| УКУПНО | 567 | 149 | 295 | 96 | 26 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 124 | 9 | 0 | 1 | 35 |
| Женски | 64 | 3 | 0 | 0 | 16 |
| УКУПНО | 188 | 12 | 0 | 1 | 51 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 5 | 10 | 10 | 3 | 17 |
| Женски | 0 | 1 | 6 | 3 | 0 |
| УКУПНО | 5 | 11 | 16 | 6 | 17 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 8 | 10 | 0 | 6 |
| Женски | 1 | 1 | 6 | 4 | 17 |
| УКУПНО | 1 | 9 | 16 | 4 | 23 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 4 | 0 | 0 | 6 | |
| Женски | 2 | 0 | 0 | 4 | |
| УКУПНО | 6 | 0 | 0 | 10 | |
Референце
уреди- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине Парцани.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
