Википедија

Парламентарни избори у Србији 2012.

Избори за народне посланике Републике Србије 2012. су одржани 6. маја 2012.[1] Истог дана, одржани су и председнички избори,[2] избори за посланике скупштине Војводине, односно локални избори у оним општинама и градовима где одборницима истиче мандат,[3] али не и на територији Косова и Метохије, чиме су бирачи по први пут после 1992. године излазили на опште изборе.[4]

Парламентарни избори у Србији 2012.
← 2008. 6. мај 2012. 2014. →
  Прва странка Друга странка Трећа странка
 
Вођа Томислав Николић Борис Тадић Ивица Дачић
Странка Српска напредна странка Демократска странка Социјалистичка партија Србије
Коалиција Покренимо Србију Избор за бољи живот СПС-ПУПС-ЈС
Освојена места
73 / 250
67 / 250
44 / 250
Бр. гласова 940.659 863.294 567.689
Проценат 24,04 22,11 14,53
  Четврта странка Пета странка Шеста странка
 
Вођа Војислав Коштуница Чедомир Јовановић Млађан Динкић
Странка Демократска странка Србије Либерално-демократска партија Г17 плус
Коалиција - Преокрет Уједињени региони Србије
Освојена места
21 / 250
19 / 250
16 / 250
Бр. гласова 273.532 255.546 215.666
Проценат 6,99 6,53 5,51
Резултати по општинама.

Ово је списак странака које су прешле цензус од 5%. Погледајте потпуне резултате испод.
председник Владе пре избора

Мирко Цветковић
ДС

Изабрани председник Владе

Ивица Дачић
СПС

Расписивање и рокови

уреди

Дана 13. марта 2012. године, тадашњи председник Србије Борис Тадић је расписао парламентарне изборе.[5]

Били су то девети избори за народне посланике од успостављања вишестраначког система, осми од када се избор посланика врши по пропорционалном Д`Онтовом систему, тек трећи редовни (одржано је шест ванредних парламентарних избора) и трећи од када је Србија поново постала самостална суверена држава 2006. године.[6]

Рокови у вези са уставним и законским активностима су били следећи:

Прописи

уреди

На овим изборима, изборне листе које су се кандидовале, морале су да прикупе најмање 10.000 бирачких потписа, да би њихова кандидатура била прихваћена од стране Републичке изборне комисије (РИК).

Посланички мандати су се распоређивали Д’Онтовим системом највећих количника. Да би добиле мандате у Скупштини, изборне листе су морале да пређу и цензус од 5%, осим листа националних мањина, за које је важио природни цензус.

Изборна тишина је трајала од 4. до 6. маја у 20 часова, када су бирачка места затворена.

Проглашене листе

уреди

Изборне листе су одштампане на гласачким листићима оним редом којим су проглашене.

1. Избор за бољи живот – Борис Тадић

Главни чланак: Избор за бољи живот — Борис Тадић

Демократска странка је на претходне парламентарне изборе изашла у коалицији "За европску Србију", која је постала највећа групација у новом сазиву парламента, а дала је и највећи број министара у нови кабинет. Коалиција се у међувремену де факто распала, па је ДС најавио да ће на нове изборе изаћи у коалицији са Социјалдемократском партијом Србије, Лигом социјалдемократа Војводине, Демократским савезом Хрвата, Зеленим Србије и Демохришћанском странком Србије.[7][8] Предизборни слоган коалиције је „За бољи живот- Борис Тадић“. Иако је најавио кандидатуру за реизбор на месту градоначелника Београда, носилац листе је Драган Ђилас, а за њим је, на другом месту, Ружица Ђинђић.[9] Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 18. марта.[10]

2. Српска радикална странка – др Војислав Шешељ

Главни чланак: Српска радикална странка

Српска радикална странка је на изборе изашла самостално, али без одређених високих функционера на изборној листи.[11] Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 19. марта.[10]

3. Уједињени региони Србије – Млађан Динкић

Главни чланак: Уједињени региони Србије

Уједињени региони Србије су коалиција, коју су основали чланица коалиције „За европску Србију"- Г17+, Заједно за Шумадију, Народна партија, покрет Живим за Крајину, Коалиција за Пирот и Буњевачка партија. Њихов кандидат за председника владе је био Млађан Динкић.[12]. Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 19. марта.[10]

4. Чедомир Јовановић – Преокрет

Главни чланак: Преокрет (коалиција)

Коалицију „Преокрет“ чиниле Либерално-демократска партија, Српски покрет обнове, Социјалдемократска унија и Богата Србија.[13] Две веће странке ове коалиције у изборну трку су ушле са различитих позиција- ЛДП је на републичком нивоу била опозициона странка, док је СПО био део коалиције „За европску Србију“, са четири посланика и једним министром. Унутар самог Српског покрета обнове, дошло је до сукоба, када су се одређени чланови успротивили уласку у „Преокрет“, због наводног напуштања изворне идеологије СПО-а.[14] Подршку коалицији дале су и неке мањинске странке, као и Асоцијација слободних и независних синдиката.[15] Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 19. марта.[10]

5. Покренимо Србију – Томислав Николић

Главни чланак: Покренимо Србију — Томислав Николић

После политичког разлаза Војислава Шешеља и Томислава Николића, посланици СРС-а који су пришли Николићу основали су заједно са њим посланички клуб „Напред Србијо“. Српска напредна странка је формирана неколико месеци после парламентарних избора 2008. године, одвајањем великог броја чланова Српске радикалне странке, на челу са Николићем. Крњи СРС је инсистирао на праву да задржи све мандате освојене на изборима, које је званично оспорено, тако да је СНС остао у скупштини све до окончања њеног мандата. Коалицију чине Српска напредна странка, Нова Србија, Покрет снага Србије, Покрет социјалиста, Бошњачка народна странка, Ромска партија, Народна сељачка странка, Демократска партија Македонаца, Асоцијација малих и средњих предузећа и предузетника Србије, Покрет влашког уједињења, Покрет привредни препород Србије и Удружење избеглица у Србији.[16] Најављено је да ће Јоргованка Табаковић бити њихов кандидат за премијера.[17] Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 20. марта.[10]

6. Демократска странка Србије – Војислав Коштуница

Главни чланак: Демократска странка Србије

Демократска странка Србије је на изборе изашла самостално.[18]. Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 21. марта.[10]

7. Ивица Дачић – СПС-ПУПС-ЈС

Потпуно исто као и на претходним изборима, Социјалистичка партија Србије, Партија уједињених пензионера Србије и Јединствена Србија су потписали коалициони споразум. Према њему, СПС је имала 142 кандидата за народне посланике, ПУПС 68, а ЈС 40.[19] Такође, како је раније најављено лидер СПС-а, Ивица Дачић је био заједнички кандидат на истовремено одржаним председничким изборима.[19] Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 22. марта.[10]

8. Двери за живот Србије

Главни чланак: Српски сабор Двери

Невладина организација "Двери" је предала изборну листу РИК-у 27. марта. Према покрету, листу је потписима подржао 15.351 грађанин.[тражи се извор] РИК је листу прогласио 28. марта.[10]

9. Савез војвођанских Мађара – Иштван Пастор

Главни чланак: Савез војвођанских Мађара

Прва мањинска листа која се пријавила за изборе јесте „Савез војвођанских Мађара“ (VAJDASÁGI MAGYAR SZÖVETSÉG), чији је носилац био Иштван Пастор. Они су предали 12.191 валидан потпис, па је 30. марта РИК прогласио ову листу.[10]

10. Реформистичка странка – Проф. др Милан Вишњић

Реформистичка странка је локална странка из Ниша и изашла је други пут на изборе (први пут су изашли 2008). Носилац листе је Милан Вишњић, син председника странке Александра Вишњића.[10] Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 4. априла.[10]

11. Странка демократске акције Санџака – др. Сулејман Угљанин

СДАС је друга мањинска листа после СВМ-а, као представник Бошњака из Рашке. Носилац листе је био лидер СДАС-а Сулејман Угљанин.[20] Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 12. априла.[10]

12. Покрет радника и сељака

ПРС је група грађана која је била предвођена проф.др. Зораном Драгишићем. Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 15. априла.[10]

13. Социјалдемократски савез – Небојша Лековић

СДС је тринаеста листа која се пријавила РИК-у. Носилац листе је Небојша Лековић. Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 19. априла.[10]

14. Све заједно - БДЗ, ГСМ, ДЗХ, ДЗВМ, Словачка странка – Емир Елфић

Ово је трећа мањинска листа, која је учествовала на овим изборима и представила се као широка коалиција бошњачких, мађарских, хрватских и словачких мањинских странака. Коалицију су чинили Бошњачка демократска заједница, Грађански савез Мађара Војводине, Демократска заједница Хрвата, Демократска заједница војвођанских Мађара и Словачка странка и носилац листе је председник БДЗ-а Емир Елфић. Републичка изборна комисија је прогласила ову листу 19. априла.[10]

15. Коалиција „Албанаца прешевске долине“

Једину албанску изборну листу, Републичка изборна комисија је прогласила 22. априла.[10]

16. Црногорска партија – Ненад Стевовић

Једина црногорска мањинска листа, проглашена је на седници Републичке изборне комисије 24. априла.[10]

17. Комунистичка партија – Јосип Броз

Партија коју води унук бившег председника Југославије, Јосипа Броза Тита, Јошка Броз, 20. априла није доставила неопходан број потписа за кандидатуру. После четири дана, достављена су неопходна 1594 потписа, па је Републичка изборна комисија 24. априла прогласила ову листу.[10]

18. Странка „Ниједан од понуђених одговора“

Главни чланак: Ниједан од понуђених одговора (политичка странка)

Листа НОПО је имала статус мањинске листе која заступа интересе Влашке националне заједнице. Пошто је 20. априла поднела недовољан број потписа, ови недостаци су отклоњени, па је 24. априла Републичка изборна комисија прогласила је ову листу.[10]

Анкете

уреди
Агенција Датум Број испитаника ДС СРС ДСС СПС ЛДП УРН СНС Остали Предност
избори 2012. 6 мај 12 N/A 22,07 4,62 6,99 14,51 6,53 5,51 24,05 15,72 1,98
Faktor Plus 14–22 апр 1.084 28,3 5,5 5,7 11,8 6,2 3,3 33,5 5,7 5,2
IRI 8–9 апр 1.400 24 5 8 12 8 8 27 8 3
Faktor Plus 2–8 апр 1.160 29,4 5,7 5,5 11,6 6,3 3,5 33,4 4,6 4
eizbori.com 2–5 апр 1.000 27,1 7,9 6,6 13,3 7,9 6,1 27,1 4 -
Faktor Plus 18–25 мар 1.184 29,1 5,8 5,8 11,1 6,4 3,8 33,2 4,8 4,1
Partner Consulting Архивирано на сајту Wayback Machine (5. април 2016) 5–15 мар 1.400 31,7 5,3 5 12,6 - 1,9 35,5 8 3,8
Faktor Plus 5–15 феб 1.200 28,2 7 5,6 7,1 6 3 30,6 12,5 2,4
Partner Consulting 3–13 феб 1.400 25,8 5,3 4,4 10,1 5,8 2,1 33 13.5[а] 7.2
NSPM 25 дец–5 јан 1.200 25 6,5 7,5 11,2 6,3 4,0 28,9 10,6 3,9
2012
Faktor Plus 19–27 дец 1.200 26,7 7,1 5,4 7,1 5,8 3,2 32,8 11,9 6,1
NSPM 11 нов 1.200 27 7,1 7,1 8,3 6,6 3,2 28,5 12,2 1,5
VIP 18 окт 1.000 25 8 5 7 5 - 36 14 11
IFIMES International Institute 1–25 јун 1.614 23,3 6,9 7,8 5,4 7,1 1,8 42,9 4,8 19,6
IFIMES International Institute 1–25 мар 1.711 24,3 7,7 7,1 5,5 8,3 1,4 41,8 3,9 17,5
Danas 9 мар 1.198 24 8 6 7 8,5 2,2 36 8,3 12
2011
CeSid 3–10 сеп 1.800 29 6 7 10 5 3 29 11 -
IRI 4–10 авг 1.053 29,2 6,5 6 5,7 7,4 2,2 33,4 9,6 4,2
Danas 1 јул - 33 5,3 4,5 5,5 6,4 2 31 12,3 2
TNS Medium Gallup 28 јан–2 феб 1.200 30,6 8,3 6,2 6,7 4,3 3 29,9 11 0,7
2010
CeSid 1–10 дец 5.000 28 7 7 7 5 2 27 17 1
Strategic Marketing 12 сеп 1.500 35,1 9,7 6,7 4,4 4,7 0,5 31 7,9 4,1
Danas Архивирано на сајту Wayback Machine (14. новембар 2018) 18 јул - 33 9 7 5 4.5 1 35 5,5 2
IRI 9 апр 2.458 36,8 10,3 6,4 5,1 8 1,4 24,7 7,3 12,1
Politicum Agency 9 феб 1.200 40,1 8,4 9,7 5,3 6,9 2,5 17,1 9,4 23
Strategic Marketing 7 феб - 39,5 13,6 6,8 5,2 8,7 (с ДС-ом) 19,4 6,8 20,1
2009
Strategic Marketing 6 нов - 40 10 10 - 6 - 20 14 20
CeSid 18–28 окт 4.718 39,3 6,9 8,6 6,7 6,7 (с ДС-ом) 23,8 8 15,5
TNS Medium Gallup 20–25 окт 1.020 38,8 10,8 7,9 5,7 3,9 5,2 22,6 5,1 6,2
Press Online 15–22 окт 1.038 31,2 7,1 6,4 4 5,9 2,5 24 16,1 7,2
Strategic Marketing 9 окт - 28,9 7,2 4,6 5,2 3,4 1,6 21 28,1 7,9
Strategic Marketing 4 сеп - 41 32 13 4 7 (с ДС-ом) - 3 9
Strategic Marketing 22–24 мај 1.086 39,8 29,2 9,5 5,8 5,2 2,6 - 7,9 10,6
избори 2008. 11 мај 08 N/A 38,42 29,46 11,62 7,58 5,24 (с ДС-ом) - 7,68 8,96

Резултати

уреди
 
Резултати парламентарних избора

Званични резултати које је саопштила Републичка изборна комисија:[21][22]

 
Странка, коалиција или група грађана Гласови % Мандати +/–
Покренимо Србију — Томислав Николић 940.659 24,04 73 +64
Избор за бољи живот — Борис Тадић 863.294 22,06 67 -7
СПС-ПУПС-ЈС 567.689 14,51 44 +24
Демократска странка Србије 273.532 6,99 21 –
Чедомир Јовановић – Преокрет 255.546 6,53 19 +2
Уједињени региони Србије 215.666 5,51 16 –8
Српска радикална странка 180.558 4,61 0 -78
Двери за живот Србије 169.590 4,33 0 –
Савез војвођанских Мађара 68.323 1,75 5 –
Покрет радника и сељака 57.199 1,46 0 –
Комунистичка партија - Јосип Броз 29.066 0,78 0 –1
Странка демократске акције Санџака 27.708 0,71 2 +1
Све заједно 24.993 0,64 1 +1
Ниједан од понуђених одговора 22.905 0,59 1 +1
Социјалдемократски савез 16,572 0,25 0 нова
Коалиција Албанаца Прешевске долине 13.384 0,34 1 –
Реформистичка странка 5.462 0,15 0 –
Црногорска партија 3.855 0,10 0 –
Укупно важећих 3.739.317 95,56 250 0
Неважећи гласови 173.587 4,44
Укупни гласови 3.910.312 100,00
Регистровани бирачи/излазност 6.770.013 57,80
Извори: Републичка изборна комисија[23]

Оптужбе о изборној крађи

уреди

Српска напредна странка оптужила је Демократску странку да је „брутално покрала изборе“, заменивши оригиналне листиће другим листићима. Томислав Николић, тадашњи председник странке, показао је новинарима око 3.000 гласачких листића, који су по његовим тврдњама бачени у контејнер и замењени другим листићима. Николић је одбио да саопшти где су спорни листићи пронађени.[24]

Републичко јавно тужилаштво наложило је проверу навода Српске напредне странке и аутентичности листића које су показали.[25] Међутим, према речима портпарола Републичког јавног тужилаштва, Томе Зорића, представници Српске напредне странке су одбили да доставе полицији на увид тражене листиће и материјал.[26]

Тадашњи министар животне средине Оливер Дулић написао је на свом твитер профилу да је врећа са листићима које је показао Томислав Николић украдена у Зајечару, и да ју је украо члан Српске напредне странке. СНС је ово демантовала, наводећи да су листићи из једног места у Војводини.[27]

Сумњу у регуларност избора су изразили и Савез војвођанских Мађара и покрет Двери. Председник Уједињених региона Србије, Млађан Динкић, изразио је сумњу регуларност локалних избора у Суботици, Новом Саду и Свилајнцу.[28] Војислав Коштуница, председник Демократске странке Србије, заложио се да независна комисија поново преброји све гласове.[29]

Председник Социјалистичке партије Србије и Министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је да не верује да је поред великог броја посматрача могло доћи до организоване изборне крађе и да не треба подизати тензије пред други круг председничких избора.[30] Председник Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић је такође изјавио да нема доказа да је било организоване изборне крађе и позвао Томислава Николића да прихвати резултате извора.[31]

Драган Тодоровић, тадашњи потпредседник Српске радикалне странке, изјавио је да су посматрачи његове странке пријавили нерегуларности само на једном бирачком месту те да без валидних доказа неће тражити поништавање избора, додавши: „Када тврдите да је било крађе на изборима, морате да наведете место, људе, конкретне податке и то увек знате чим се деси, не треба вам четири дана да схватите да вам је неко нешто украо“.[32]

Дана 10. маја неколико стотина демонстраната и припадника покрета Двери српске предвођени председничким кандидатом Владаном Глишићем су у Београду протестовали шетњом до Храма Светог Саве. Наредног дана Двери су организовале исте протесте у Новом Саду.[33]

Дана 11. маја представници и демонстранти опозиционих група и СНП 1389 окупирали су седиште општине Нови Београд и затражили поштене изборе. Полиција је у вече успела да разбежи демонстранте и одблокира објекат[34].

Потпредседник ДСС-а Милош Алигрудић рекао је да је од тренутка када су страначки представници открили да на једном бирачком месту у Кучеву недостаје врећа са гласачким листићима кренула опструкција РИК-а. „Опструкција је била скандалозна и катастрофална и она иде на то да се не може изјавити ваљани приговор и да нам се ни физички не дозвољава, одбијањем комуникације, да уопште у том смеру реагујемо“, рекао је он новинарима испред седишта РИК-а[35].

У Врању након обављене контроле дела изборног материјала, представници Нове Србије и СРС тврде да је неко украо 9 џакова са листићима. Председник Градског одбора НС у Врању Радослав Лале Мојсиловић каже да су прегледали материјал са 14 бирачких места и да на тим местима покрадено 12 гласова Нове Србије и 11 Српске радикалне странке[36].

Формирање владе

уреди

После двоипомесечних преговора владу Србије су формирали коалиција око Српске напредне странке, СПС-ПУПС-ЈС и Уједињени региони Србије, којима су се придружили Социјалдемократска партија Србије и још неколико представника мањина. За премијера је изабран лидер социјалиста Ивица Дачић, који на Видовдан добио мандат за састав владе од председника републике Томислава Николића а ступио је на функцију 27. јула. За председника Народне скупштине је изабран Небојша Стефановић из редова СНС-а.

Види још

уреди

Напомене и референце

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ 3,2% за ПУПС, 1,6% за ЛСВ и 1,1% за СДПС

Референце

уреди
  1. ^ „Парламентарни избори 6. маја”. Vaseljenska.com. Архивирано из оригинала 2. 2. 2014. г. Приступљено 13. 3. 2012. 
  2. ^ „РТС :: Србија пред председничким изборима”. Приступљено 29. 4. 2012. 
  3. ^ „РТС :: Локални и покрајински избори” (на језику: (језик: српски)). Rts.rs. Приступљено 13. 3. 2012. 
  4. ^ „Predsjednički izbori u Srbiji u svibnju – Nacional.hr”. Архивирано из оригинала 3. 2. 2014. г. Приступљено 29. 4. 2012. 
  5. ^ а б „РТС :: Расписани парламентарни избори” (на језику: (језик: српски)). Rts.rs. Приступљено 13. 3. 2012. 
  6. ^ „РТС :: Српски избор(и) 1990–2008” (на језику: (језик: српски)). Rts.rs. Приступљено 13. 3. 2012. 
  7. ^ Ime. „DS na izbore sa Ljajićevom strankom | Telegraf - Najnovije vesti”. Telegraf.rs. Приступљено 13. 3. 2012. 
  8. ^ „Čanak: Razgovori DS i LSV o saradnji”. 021.rs. Архивирано из оригинала 29. 2. 2012. г. Приступљено 13. 3. 2012. 
  9. ^ „B92 - Izbori 2012 - Đilas prvi na izbornoj listi DS-a”. 15. 03. 2012. Приступљено 29. 4. 2012. 
  10. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п „178. седница Републичке изборне комисије”. Архивирано из оригинала 24. 1. 2016. г. Приступљено 29. 4. 2012. 
  11. ^ „Video - Kakva će biti izborna lista radikala?”. B92. 13. 03. 2012. Приступљено 13. 3. 2012. 
  12. ^ „РТС :: УРС: Динкић кандидат за премијера” (на језику: (језик: српски)). Rts.rs. Приступљено 13. 3. 2012. 
  13. ^ „Vesti - LDP predstavio svoj "Preokret"”. B92. 5. 11. 2011. Приступљено 13. 3. 2012. 
  14. ^ „Vesti - Frakcija: SPO u Preokretu nelegalno”. B92. 01. 03. 2012. Приступљено 13. 3. 2012. 
  15. ^ „Blic Online | ASNS danas o podršci Pokretu Preokret”. Blic.rs. Приступљено 13. 3. 2012. 
  16. ^ „Press Online :: Predsedništvo NS: Nikolić nosilac liste SNS-NS-PSS-PS” (на језику: (језик: српски)). Pressonline.rs. Архивирано из оригинала 14. 03. 2012. г. Приступљено 13. 3. 2012. 
  17. ^ „Blic Online :: Jorgovanka Tabaković kandidatkinja SNS za premijerku Srbije”. blic.rs. 26. 4. 2012. 
  18. ^ „Blic Online | Petković: DSS samostalno izlazi na izbore”. Blic.rs. Приступљено 13. 3. 2012. 
  19. ^ а б „Blic Online | Dačić kandidat koalicije: Jedva čekamo predsedničke izbore i upozoravamo Tadića - nema kalkulacije”. Архивирано из оригинала 14. 4. 2012. г. Приступљено 29. 4. 2012. 
  20. ^ „Aktivnosti”. Архивирано из оригинала 24. 1. 2016. г. Приступљено 21. 3. 2012. 
  21. ^ Извештај о укупним резултатима избора за народне посланике Народне скупштине Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јануар 2014), РИК
  22. ^ Izbori uživo: "Ekonomist" prognozira kohabitaciju Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2012), Блиц
  23. ^ „Резултати избора” (PDF). РИК. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 08. 2023. г. Приступљено 14. 06. 2024. 
  24. ^ „Nikolić: Izvršena zamena originalnih listića : Politika : POLITIKA”. Приступљено 8. 4. 2013. 
  25. ^ „Tužilaštvo naložilo policiji proveru navoda oko listića (VIDEO) - VESTI - SMEDIA”. Приступљено 8. 4. 2013. 
  26. ^ „Zorić: SNS policiji ne da na uvid glasačke listiće - VESTI - SMEDIA”. Архивирано из оригинала 13. 05. 2012. г. Приступљено 8. 4. 2013. 
  27. ^ „Dulić: Vreća sa listićima ukradena u Zaječaru, SNS: Vreća je iz Vojvodine - 24sata.rs”. Архивирано из оригинала 11. 07. 2012. г. Приступљено 8. 4. 2013. 
  28. ^ „Blic Online | Dinkićeve primedbe se odnose na lokalne izbore”. Архивирано из оригинала 14. 05. 2012. г. Приступљено 8. 4. 2013. 
  29. ^ „Koštunica: Nezavisna komisija da prebroji glasove - Telegraf.rs”. Приступљено 8. 4. 2013. 
  30. ^ „Dačić: Ne verujem da je bilo krađe, prihvatite rezultate - VESTI - SMEDIA”. Приступљено 8. 4. 2013. 
  31. ^ „RTS :: Jovanović: Nije bilo izborne krađe”. Приступљено 8. 4. 2013. 
  32. ^ „Press Online :: Vesti dana - politika, skupština, Srbija, Tadić, vlada, premijer :: SRS nema dokaze o krađi”. Архивирано из оригинала 13. 05. 2012. г. Приступљено 8. 4. 2013. 
  33. ^ „Двери Српске - Покрет ЗА Живот Србије”. Приступљено 8. 4. 2013. 
  34. ^ „Блокада општине Нови Београд (Видео)”. Архивирано из оригинала 05. 06. 2015. г. Приступљено 8. 4. 2013. 
  35. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 15. 5. 2012. г. Приступљено 12. 5. 2012. 
  36. ^ „Изборна крађа у Врању?”. Архивирано из оригинала 14. 05. 2012. г. Приступљено 8. 4. 2013. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Парламентарни_избори_у_Србији_2012.&oldid=27895306”