Парк природе Голија

Парк природе Голија и
резерват биосфере Голија–Студеница
Парк природе Голија и ; резерват биосфере Голија–Студеница
IUCN категорија Ia (строги резерват природе)
	Голија
Мјесто	Србија
Најближи град	Ивањица, Рашка, Нови Пазар
Координате	43° 20′ 00″ N 20° 17′ 00″ E / 43.33333° С; 20.28333° И
Површина	75.183 ha
Основано	2001. година
Управљачко тијело	36,3% Србија;; 63,7% приватна својина

Парк природе Голија налази се у југозападној Србији, на планинама Голија, Радочело и Чемерно. Захвата површину од 75.183 ha у оквиру општина Ивањица, Краљево, Рашка, Нови Пазар и Сјеница^[1]. Овај простор проглашен је парком природе у јулу 2001. године, а део парка (површине 53.804 ha) је исте године УНЕСКО-в програм „Човек и биосфера" прогласио резерватом биосфере „Голија–Студеница“.^[2] Парк природе Голија сматра се и објектом геонаслеђа Србије, значајним биљним подручјем (IPA) Средње и источне Европе, као и потенцијалним Емералд подручјем^[3].

Влада Републике Србије поверила је Голију на старање јавном предузећу „Србијашуме“, чија шумска газдинства „Голија“ (Ивањица), „Столови“ (Краљево) и „Шумарство“ (Рашка) обављају послове заштите и развоја овог парка природе^[4].

Циљеви заштите

Парк природе Голија стављен је под заштиту ради очувања вредности и побољшања стања: шумских екосистема, разноврсности предела и пејзажа, културних добара, трајности и квалитета основних природних ресурса (воде, земљиште и биљни покривач), биолошке разноврсности засноване на великом броју врста биљака и животиња и њихових заједница и присуству ретких, ендемичних и реликтних врста, као и гео-наслеђа^[1].

Географске и климатске одлике

Водопад на Голијској реци

Ово заштићено добро обухвата планински предео југозападне Србије (планине Голију, Радочело и Чемерно). Планина Голија је, посебно са северне стране, испресецана бројним водотоцима који су усекли клисурасте долине^[3]. Најзначајнији речни токови су Моравица и Студеница. Ове реке и њихове притоке раздвајају узвишења различитог облика и величине, која су често засечена серијом висоравни. Највиши врх Голије је Јанков камен (1833 m), па следе Радуловац (1785 m), Бојово брдо (1748 m) и Црни врх (1725 m).^[5]

У парку природе се могу уочити три микроклиматска региона. Долинско-брдски, на надморским висинама до 700 m, карактерише котлинска умерено-континентална клима. Прелазни регион, до око 1300 m, карактеришу дуге и оштре зиме богате падавинама и кратка, свежа лета. Планински климатски регион, изнад 1300 m, карактеришу оштре и хладне зиме.

Живи свет Голије

Фотографија шумске шеве

Голија се сматра најшумовитијом планином Србије, коју красе бројне широколисне и мешовите шуме са понегде прашумским карактером. Најпространије су букове, смрчеве и шуме са планинским јавором (Acer heldreichii)^[4]. У оквиру појаса смрчевих шума, посебно су значајни очувани тресавски и језерски екосистеми (Дајићко језеро, Кошанинова језера).

Биљни свет Голије гради око 1100 биљних врста^[3]. Поред реликтног планинског јавора, значајне су и зеленика (Ilex aquiifolium) и бројне реликтне или ендемичне врсте (Allysum markgrafi, Allysum jancheni, Viola elegantula i Verbascum adamovicii). Врсте панчићева бедреница (Pancicia serbica) и адамовићева мајчина душица (Thymus adamovicii) су локални ендемити.

Поред бројних важних врста сисара (слепо куче, алпска ровчица, мрки медвед, вук, лисица), присутно је и стотинак значајних врста птица (нпр. шумска шева, камењарка, црвеноноги прудник)^[3].

Споменици културе

Манастир Студеница

Културно-историјске вредности Голије представљене су споменицима културе од изузетног значаја (средњовековни манастири Студеница, Брезова и Градац) и споменицима културе од великог значаја (црква св. Алексија у Милићима, црква св. Ђорђа у Врху, црква св. Богородице у Долцу, црква св. Николе у Палежу, горња испосница у Савову, манастир Ковиље у Ковиљу, манастир Придворица).

У северном делу парка, у долини реке Студенице, као најзначајнији споменик културе налази се манастир Студеница из 13. века, под заштитом УНЕСКО-а.