Епископ темишварски Пантелејмон

епископ СПЦ
(преусмерено са Пантелејмон Живковић)

Пантелејмон (Пантелејмон Живковић, Сремски Карловци, 1. октобар 1795Беч, 10. март 1851) био је епископ Српске православне цркве, на престолу владика далматинских, будимских и темишварских.

Пантелејмон Живковић
Платон Атанацковић
Лични подаци
Датум рођења(1795-10-01)1. октобар 1795.
Место рођењаСремски Карловци, Хабзбуршко царство
Датум смрти10. март 1851.(1851-03-10) (55 год.)
Место смртиБеч, Хабзбуршко царство

Живот

уреди

Епископ Пантелејмон рођен је у Карловцима 1. октобра 1795. године.[1] Гимназију је учио у Карловцима, филозофију у Пожуну, а богословију у Карловцима. Био је школски друг из гимазије и пријатељ словачког песника Јана Колара; њих двојица су били најбољи ученици. Течно је говорио јеврејски, латински и грчки језик.

Од 1824/5. до 1830. године заузимао је положај професора богословије у Карловцима. Извесно време био је приватни учитељ деце Петра Чарнојевића, а потом је студирао права у Бечу.

На позив митрополита Стефана (Стратимировића) примио је монашки чин у манастиру Раковцу[2] и постављен је за бележника архидијецезалне конзисторије у Карловцима.

На предлог митрополита Стефана (Стратимировића) бечки цар је 5. априла 1835. године именовао архимандрита раковачког Пантелејмона, за епископа далматинског. У то време веома је био жив рад на унијаћењу православних Срба у Далмацији. Даровити и учени епископ Пантелејмон морао је напустити Далмацију[3] као и његов претходник епископ Јосиф (Рајачић). Свети архијерејски синод изабрао је епископа Пантелејмона 1836. године за епископа будимског. На овом положају у Сентандреји остао је до 1839. године, а тада је премештен за епископа темишварског. За време Мађарске буне 1848. године владика Живковић је судећи по посланицама које је упућивао Србима и Румунима, био на линији мађарске политике.[4]

Умро је у Бечу 10. марта 1851, а сахрањен у храму манастира Раковца.

Референце

уреди
  1. ^ "Глас српске академије наука", Београд 1946.
  2. ^ Бранка Кулић: "Манастир Раковац", Београд 1999.
  3. ^ "Сентандрејски зборник", Нови Сад 1987.
  4. ^ "Срби и Мађари у револуцији 1848-1849. године", Београд 1983.

Литература

уреди


Епископ далматински 18351836.
Епископ будимски 18361839.
Епископ темишварски 18391851.