Панонија Савија
Панонија Савија (лат. Pannonia Savia) је била римска провинција која је постојала између 3. и 5. века. Формирана је од јужног дела бивше провинције Горње Паноније (лат. Pannonia Superior) око 295. године, у време цара Диоклецијана. Престоница провинције је била Сисција (лат. Siscia). Обухватала је северне области данашње Хрватске, као и делове данашње Словеније и Босне и Херцеговине.[1]
| Панонија Савија | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| око 295—5/6. век | |||||||||
 Римска провинција Панонија Савија у 4. веку | |||||||||
| Главни град | Сисција | ||||||||
| Регија | Југоисточна Европа | ||||||||
| Земља | Римско царство | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша покрајина | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | око 295 | ||||||||
• Укинуто | 5/6. век | ||||||||
| |||||||||
Повинција се налазила у саставу римске Дијецезе Паноније (лат. Dioecesis Pannoniarum), а приликом поделе државе 395. године припала је Западном римском царству. Тешко је пострадала током хунске инвазије средином 5. века. Око 490. године потпала је под власт Острогота, који су задржали дотадашње римско провинцијско уређење, тако да је као посебна покрајина постојала и у саставу Остроготске краљевине, све до њене пропасти у првој половини 6. века.
Поново је пострадала током аварске инвазије у другој половини 6. века, када на територији ове покрајине започиње и насељавање Словена. Током раног средњег века, на бившем подручју ове покрајине створена је словенска Посавска кнежевина, чији је главни град такође био Сисак.[2]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Gračanin 2011.
- ^ Gračanin 2008, стр. 13-54.
Литература
уреди- Andrić, Stanko (2002). „Južna Panonija u doba velike seobe naroda”. Scrinia Slavonica. 2: 117—167.
- Gračanin, Hrvoje (2005). „Huni i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 5: 9—47.
- Gračanin, Hrvoje (2005). „Ilirik u Marcelinovoj Kronici: Kronika komesa Marcelina kao izvor za društvenu i gospodarsku povijest te ekohistoriju kasnoantičkog Ilirika”. Ekonomska i ekohistorija. 1: 9—36.
- Gračanin, Hrvoje (2006). „Goti i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 6: 83—126.
- Gračanin, Hrvoje (2007). „Gepidi, Heruli, Langobardi i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 7: 7—64.
- Gračanin, Hrvoje (2008). „Slaveni u ranosrednjovjekovnoj južnoj Panoniji”. Scrinia Slavonica. 8: 13—54.
- Gračanin, Hrvoje (2005). „Ilirik u Marcelinovoj Kronici: Kronika komesa Marcelina kao izvor za društvenu i gospodarsku povijest te ekohistoriju kasnoantičkog Ilirika”. Ekonomska i ekohistorija. 1: 9—36.
- Gračanin, Hrvoje (2010). „Rimske prometnice i komunikacije u kasnoantičkoj južnoj Panoniji”. Scrinia Slavonica. 10: 9—69.
- Gračanin, Hrvoje (2011). Južna Panonija u kasnoj antici i ranom srednjovjekovlju (od konca 4. do konca 11. stoljeća). Zagreb: Plejada.
- Gračanin, Hrvoje (2014). „Crkveni ustroj u kasnoantičkoj južnoj Panoniji”. Croatica Christiana Periodica. 38 (73): 1—12.
- Gračanin, Hrvoje (2015). „Late Antique Dalmatia and Pannonia in Cassiodorus’ Variae”. Povijesni prilozi. 49: 9—80.
- Gračanin, Hrvoje (2016). „Late Antique Dalmatia and Pannonia in Cassiodorus’ Variae (Addenda)”. Povijesni prilozi. 50: 191—198.
- Gračanin, Hrvoje; Bilogrivić, Goran (2014). „Postrimski grad u južnoj Panoniji: primjer Siscije”. Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i društvene znanosti HAZU. 32: 1—26.
- Gračanin, Hrvoje; Škrgulja, Jana (2016). „Etnički identiteti u južnoj Panoniji i Dalmaciji u Justinijanovo doba”. Povijesni prilozi. 50: 9—46.
- Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ.
- Mócsy, András (2014) [1974]. Pannonia and Upper Moesia: A History of the Middle Danube Provinces of the Roman Empire. New York: Routledge.
- Parat, Josip (2015). „Izbori i pregledi antičkih literarnih izvora za povijest južne Panonije”. Scrinia Slavonica. 15: 9—33.
- Várady, László (1969). Das Letzte Jahrhundert Pannoniens (376–476). Amsterdam: Verlag Adolf M. Hakkert.
- Wozniak, Frank E. (1981). „East Rome, Ravenna and Western Illyricum: 454-536 A.D.”. Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte. 30 (3): 351—382.
