Паневропски идентитет

Паневропски идентитет је осећај личне идентификације са Европом и родном државом. Пример оваквог идентитета су чланице Савета Европе, Европска унија или обе. Другим речима, државе које имају већину становништва који подржавају сарадњу између европских држава и интеграцију. Европска унија (ЕУ) већ дуже време подржава даљу интеграцију иако су 500 милиона Европљана (70%) држављани ЕУ. Префикс пан значи да се идентитет примењује широм Европе.

Сличан концепт Европеизма је тврдња да народи Европе имају препознатљиву целину политичких, економских и друштвених норми и вредности.^[1]

Историјски гледано, европска култура није довела до геополитичког уједињења. Ово је зато што да би дошло до уједињена, државе морати да створе осећај колективне идентификације, а не државне.^[2] У овом тренутку, Европска интеграција коегзистира са патриотизмом.^[3]

Присталице европских интерграција сматрају европски идентитете као део тежње за политичко, економско и војно уједињене Европе.^[4] Присталице тврде да је идентитет кључ за стварање заједничких европских вредности, као што су основна људска права. Идентитет по њима ојачава демократске и друштвене институције Европске уније.^[5] Концепт јединственог европског идентитета се сматра и као нуспроизвод интеграција, радије него као његов циљ. У сваком случају, Европски идентитет подстичу бројне невладине организације и иницијативе у Европи.^[6] Супротно од њих су евроскептици који су против таквог концепта заједничког идентитета и промовишу национални идентитет различитих држава Европе.

Историја

Осећај Европског идентитета традиционално полази од идеје заједничке Европске историје, за коју се сматра да је извор већине основних европских вредности. Ова историја укључује комбинацију античке Грчке и античког Рима, феудализма у средњем веку, Ханзу, доба ренесансе, еру просветитељства и различитих облика социјализма, хришћанства и секуларизма, колонијализма и светских ратова.

Данас Европски идентитет подстичу многе организације, укључујући Европску комисију. Они промовишу овај идентитет и идеологију кроз финансирање образовних програма размене, реновирање главних историјских места, као и кроз подстицање политичке интеграције.

Најранији покушај уједињена Европе је Паневропска унија основана 1923. издање Рихард фон Куденхов-Калергијеве књиге Паневропа. Рихард је био први председник уније (1926—1972), а након њега долазе Ото фон Габсбург (1973—2004) и Ален Тереноар (2004). Иако овај унија није успела да спречи настанак Другог светског рата, помогла је европским земљама у мировним преговорима након рата, што је довело до формирања Европске уније. Оци Европске уније су били убеђени Паневропљани, попут Конрада Аденауера и Алчидеа Де Гасперија. Покрет је и данас веома активни у промовисању Европског идентитета и заједничких европских вредности, принципа солидарности, као и политичких, економских и културних интеграција Европе.

Симболи

Следећи симболи се углавном користе у Европској унији:

Застава, застава Европске уније – званично се користи од стране Савета Европе и Европске уније.
Химна "Ода радости" – званична химна свих чланова Савета Европе и Европске уније.
Дан државности, Дан Европе (9. мај).
Јединствена валута, евро – евро су усвојиле и неке земље изван ЕУ, а неке које јесу чланице га нису усвојиле. У 2015. години 19 од 28 држава чланица су усвојиле евро као своју званичну валуту.
Аутомобилске регистрацијске ознаке - све таблице користе слични ЕУ дизајн од 1998. године.
Возачке дозволе су од 1980. до 2013. имале јединствени општи дизајн, а од 2013. године постоји јединствена пластична картица као возачка дозвола унутар ЕУ.
Држављанство Европске уније даје право да сваки грађанин уније има право да се креће, да живи и ради слободно на територији било које државе чланице ЕУ.
Државе чланице ЕУ да користе један дизајн пасоша.
Европска здравствена картица проширује зону бесплатне основне здравствене заштите и доступности у све земље чланице ЕУ за оне који су осигурани у својој земљи.
Шенген зона омогућава грађанима да путују по земљама чланицама без потребе за пасошом.
Друго: еразмус програм размене студената и професора.

Интернет домен .еу је уведен 2005. године као нови симбол идентитета Европске уније на вебу. Слоган кампање увођења домена је гласио "Ваш Европски идентитет" .

Види такође

Референце

^ John McCormick, Europeanism (Oxford University Press, 2010)
^ Ernest Gellner, Nations and Nationalism, 1983
^ "The supranational prospect held out by the EU appears to be threatened.... by a deficiency of European identity, in striking contrast to the continuing vigour of national identities, .
^ European identity: construct, fact and fiction Dirk Jacobs and Robert Maier Utrecht University [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (19. март 2009)
^ „Crowdfunding and Civic Society in Europe: A Profitable Partnership?”. Open Citizenship Journal. Приступљено 29. 4. 2013.
^ Pinterič, Uroš (2005). „National and supranational identity in context of the European integration and globalization”. Društvena istraživanja. 14 (3): 401—402.

[1] John McCormick, Europeanism (Oxford University Press, 2010)

[2] Ernest Gellner, Nations and Nationalism, 1983

[3] "The supranational prospect held out by the EU appears to be threatened.... by a deficiency of European identity, in striking contrast to the continuing vigour of national identities, .

[Utrecht-4] European identity: construct, fact and fiction Dirk Jacobs and Robert Maier Utrecht University [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (19. март 2009)

[Open_Citizenship_Journal-5] „Crowdfunding and Civic Society in Europe: A Profitable Partnership?”. Open Citizenship Journal. Приступљено 29. 4. 2013.

[6] Pinterič, Uroš (2005). „National and supranational identity in context of the European integration and globalization”. Društvena istraživanja. 14 (3): 401—402.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]