Паздрен
Паздрен или пасјаковина,[2] пасји дрен,[2] пасја кркавина,[2] зелени трн[2] (Rhamnus cathartica), је врста малог дрвета из одељка скривеносеменица и из породице кркавине (Rhamnaceae). Пореклом је из Европе, северозападне Африке и западне Азије, насељава простор од централних Британских острва на северозападу, до Марока на југу и Киргистана на истоку.[3][4] Увезен је у Северну Америку као украсни грм почетком 19. века, или можда и раније, и натурализован у северној половини континента и класификован као инвазивна врста у неколико држава САД[5][6][7] и у канадској провинцији Онтарио.[8]
Паздрен | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
(нерангирано): | |
(нерангирано): | |
(нерангирано): | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Подрод: | Rhamnus
|
Врста: | R. cathartica
|
Биномно име | |
Rhamnus cathartica | |
Синоними[1] | |
Cervispina cathartica (L.) Moench |
Опис
уредиПаздрен је мало дрво које расте до 10 метара висине, кора дрвета је сиво-браон боје, а гране су трновите. Лишће је елипсасто или овално, дужине 25-90 мм и ширине 12-35, зелено је и у јесен мења боју у жуту. Цветови су жућкасто-зелени и имају четири латице. Плод је глобуларна црна бобица пречника 6-10 мм и садржи 2-4 семена.
Ову врсту је прво Карл фон Лине назвао Rhamnus catharticus, али овај правопис је исправљен у cathartica, јер је име Rhamnus женског рода.[9]
Токсичност
уредиСеме и лишће је умерено отровно за људе и животиње, али птице их једу.[10][11] Токсини изазивају грчеве желуца и имају лаксативни ефекат који можда има функцију у ширењу семена. Хемијска једињења одговорна за овај лаксативни ефекат су антрахинон[12] и емодин. Име врсте cathartica се односи на овај ефекат.
R. cathartica је 1994. била повезана са настанком идиопатичног неуролошког обољења код коња, иако патоген није званично препознат. У тестовима, где су глодари храњени лишћем и стабљикама R. cathartica, метаболисање гликогена је постало абнормално и гликоген се таложио у цитоплазми ћелија јетре. Поремећај метаболисања гликогена доводи до дијабетеса код човека.[13]
Употреба
уредиДрво је чврсто и густо, али се мало користи.
Екологија
уредиRhamnus cathartica је толерантна на сеновите пределе и умерено је брзог раста и кратког живота.
Алелопатија
уредиСекундарна једињења, конкретно емодин, пронађени су у плодовима, листовима и кори биљаке, и могу је заштити од инсеката, биљоједа и патогена.[14]
Инвазивне врсте
уредиУ Северној Америци
уредиПаздрен је натурализована и инвазивна у неким деловима Северне Америке.[4][14][15] Rhamnus cathartica има конкурентску предност у односу на локално дрвеће и жбуње у Северној Америци, јер листа пре локалних врста.[16]
Rhamnus cathartica је такође повезан са инвазивним европским глистама (Lumbricus) у северном делу Средњег запада Северне Америке.[17] Уклањање Rhamnus cathartica довело је до смањења од око 50% популације инвазивних глисти.[18]
Референце
уреди- ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”.
- ^ а б в г „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 12. 08. 2020. г. Приступљено 27. 04. 2019.
- ^ Flora Europaea: Rhamnus cathartica
- ^ а б „Rhamnus cathartica”. Germplasm Resources Information Network (GRIN). ARS, USDA.
- ^ Torrey, J. (1824) A flora of the northern and middle sections of the United States: or, a systematic arrangement of all the plants hitherto discovered in the United States north of Virginia. vol 1.
- ^ Possessky SL, Williams CE, Moriarty WJ (2000). „Glossy Buckthorn, Rhamnus frangula L.: a threat to riparian plant communities of the northern allegheny plateau (USA)”. Natural Areas Journal. 20: 290—292.
- ^ „Rhamnus cathartica”. County-level distribution map from the North American Plant Atlas (NAPA). Biota of North America Program (BONAP). 2013.
- ^ „Common Buckthorn | Ontario’s Invading Species Awareness Program”. www.invadingspecies.com. Архивирано из оригинала 22. 12. 2016. г. Приступљено 2016-09-12.
- ^ Bean, W. J. (1980).
- ^ Rushforth, K. (1999).
- ^ Flora of NW Europe: Rhamnus cathartica[мртва веза]
- ^ Gale, Samuel (2000). „Control of the invasive exotic Rhamnus cathartica in temperate North American forests”. Restoration and Reclamation Review. 6: 1—13.
- ^ Lichtensteiger, C; Johnston, N.; Beasley, V. (1997). „Rhamnus cathartica (buckthorn) hepatocellular toxicity in mice”. Toxicologic Pathology. 25: 449—452. doi:10.1177/019262339702500503.
- ^ а б Kathleen S. Knight; Jessica S. Kurylo; Anton G. Endress; J. Ryan Stewart; Peter B. Reich (2007). „Ecology and ecosystem impacts of common buckthorn (Rhamnus cathartica): a review” (PDF). Biological Invasions. 9: 925—937. doi:10.1007/s10530-007-9091-3. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 03. 2017. г. Приступљено 10. 12. 2016.
- ^ Minnesota Department of Natural Resources: Buckthorn – Invasive Species
- ^ Barnes, W. J. (1972) The autecology of the Lonicera × bella complex.
- ^ Heneghan L, Steffen J, Fagen K (2007). „Interactions of an introduced shrub and introduced earthworms in an Illinois urban woodland: impact on leaf litter decomposition” (PDF). Pedobiologia. 50: 543—551. doi:10.1016/j.pedobi.2006.10.002.
- ^ Madritch, Michael D. & Lindroth, Richard L. (2009). „Removal of invasive shrubs reduces exotic earthworm populations” (PDF). Biological Invasions. 11: 663—671. doi:10.1007/s10530-008-9281-7. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 07. 2011. г. Приступљено 13. 12. 2016.