Ото Толнаи (мађ. Tolnai Ottó; Кањижа, 5. јул 1940) је савремени југословенски и мађарски писац, уредник, књижевни преводилац.

Ото Толнаи
Ото Толнаи
Лични подаци
Пуно имеОто Толнаи
Датум рођења(1940-07-05)5. јул 1940.(84 год.)
Место рођењаКањижа, Краљевина Југославија

Биографија

уреди

Ото Толнаи је рођен 1940. године у Кањижи, у Дунавској бановини. Гимназију је похађао у Сенти.[1] Студирао је филозофију на универзитетима у Новом Саду и Загребу. Од 1969. био је главни уредник часописа за културу „Új Szimposion“, а од 1992. године часописа „Ex Szimposion“. Толнаи је био последњи председник Друштва књижевника Југославије 1990. године.[2] [3]

Условно је осуђен 1972. године као одговорни уредник, због објављивања текстова који су инкримисани као непријатељска пропаганда. Био је уредник литерарних емисија и ликовни критичар у редакцији програма Радио Новог Сада на мађарском језику до пензионисања, 1994. године.[2]

Толнаијева дела су превођена на српски, пољски, словеначки и немачки језик.

Библиографија

уреди

Његова најважнија дела су: [3][2]

  • Конкавне песме (песме), 1963.
  • Галебова грудњача (песме), 1963.
  • Герилске песме 1967.
  • Пребијена чипка (песме), 1969.
  • Кућа инсеката (роман), 1969.
  • Ђавоља глава (роман за малолетнике), 1970.
  • Гогољева смрт (приче), 1972.
  • Да будем карфиол (песме), 1973.
  • Сликар Имре Шафрањ (монографија), 1978.
  • Прашина света (песме), 1980.
  • Цвећарска број 3 (роман), 1983.
  • Провинцијски Орфеј (изабране песме), 1983.
  • Рококо (дечје песме), 1986.
  • Ждерач корења (песме) 1986.
  • Књига проза (новеле) 1987.
  • Голи кловн (ликовне критике, есеји), 1992.
  • Књига песама 1992.
  • Вилхелмове песме (песме), 1992, 2009.
  • Правила бала: књига нове прозе (приче), 1994.
  • Распродаја (драме), 1996.
  • Трули мермер, Југопластика (есеји о сликарству), 1997.
  • Балкански ловор (песме), 2001.
  • Песник од свињске масти (роман о једном радио-интервјуу), 2004.
  • Ексер у хоризонту. Дневник Антала Ковача (песме), 2005.
  • Прабака у ротердамском гангстерском филму (роман у стиховима), 2006.
  • Помпејски љубавници. Поглавља из Инфауста (изабрана проза), 2007.
  • Најлепше песме Ота Толнаија 2007.
  • Гренадирмарш (кратка проза), 2008.
  • Светионик на продају. Акварел проза 2010.
  • Кишињевска ружа 2010.
  • Морска шкољка (роман) 2011.
  • Кутија за шешире (есеји о сликарству), 2013.
  • Дрхтави самурај. Лична пинакотека (есеји о сликарству), 2019.

Признања

уреди

Толнаи је добитник неколико награда, као што су: [4]

Године 1998. изабран је за члана Мађарске академије књижевности и уметности као и Мађарске дигиталне академије.[2]

Референце

уреди
  1. ^ Толнаи, Ото (1976). Кућа инсеката. Београд: Народна књига. 
  2. ^ а б в г Tolnai, Oto (2014). Studije o karfiolu : izabrane pesme. Novi Sad: Zavod za kulturu Vojvodine. стр. 299. ISBN 978-86-85083-79-2. 
  3. ^ а б Сецирање на живо - Антологија на унгарскиот краток расказ. Скопје: Темплум, 2009, стр. 232.
  4. ^ Сецирање на живо - Антологија на унгарскиот краток расказ. Скопје: Темплум, 2009, стр. 231-232.