Отон Жупанчич
Отон Жупанчич (словен. Oton Župančič, Виница, 23. јануар 1878 — Љубљана, 11. јун 1949) био је словеначки песник, преводилац и писац драма.
Отон Жупанчич | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 23. јануар 1878. |
Место рођења | Виница, Аустроугарска |
Датум смрти | 11. јун 1949.71 год.) ( |
Место смрти | Љубљана, ФНРЈ |
Сматра се, уз Ивана Цанкара, Драготина Кетеа и Јосипа Мурна, једним од зачетника модерне у словеначкој књижевности. За време Другог светског рата био је близак антифашистичком покрету.
Жупанчич потиче из паланке Винице, код Чрномеља, у Белој Крајини.[1]
По њему је названа Улица Отона Жупанчича.
Дела
уреди- Поезија
- Чаша опојности (1899)
- Чез план (Преко равнице, 1904)
- Самоговори (Монолози, 1908)
- V zarje Vidove (У Видову зору, 1920)
- Зимзелен под снегом (1945)
- Дечја литература
- Pisanice (Ускршња јаја, 1900)
- Lahkih nog naokrog (Безбрижне шетње, 1913)
- Sto ugank (Сто загонетки, 1915)
- Ciciban in še kaj (Цицибан и друго, 1915)
- Драме
- Noč za verne duše (1904)
- Veronika Deseniška (1924)
Референце
уреди- ^ "Просветни гласник", Београд 1912. године