Острово (Маркушица)
Острово је насељено мјесто у општини Маркушица, Република Хрватска.
Острово | |
|---|---|
 Српска православна црква Рођења Св. Јована Крститеља у Острову | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Вуковарско-сремска |
| Општина | Маркушица |
| Област | Срем |
| Становништво | |
| — 2011. |  612 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 20′ 12″ С; 18° 47′ 22″ И / 45.336584° С; 18.789555° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 86 m |
  Острово Острово на карти Хрватске | |
 Острово Острово на карти Вуковарско-сријемске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 32211 Острово |
| Позивни број | +385 32 |
| Регистарска ознака | VK |
Историја
уредиПраисторија и антика
уредиАрхеолошки налази указују на присуство праисторијских насеобина на простору данашњег Острова још из времена гвозденог доба.[1] Ови локалитети први су пут забележени у 19. веку, а касније, током 20. века, документовао их је Градски музеј у Винковцима.[1] Међутим, систематска ископавања до данас нису спроведена.[1]
Средњи век
уредиОстрово се први пут помиње 1381. године као рушевна градина, што је навело део историчара на спекулацију да је насеље основано још у време постојања Вуковарске жупаније.[2] Током средњег века, насеље је било типичан пример мочварног замка.[2] Пре османског освајања, околно земљиште припадало је бенедиктинским монасима, док су оближња насеља попут Ласлова, Егинаца и Чакановаца чинила део островског имања.[2] Село је напуштено током османских инвазија, али су га у 16. и 17. веку поново населили православни досељеници са Балкана.[2]
Након Карловачког мира из 1699. године
уредиПосле Карловачког мира из 1699. године, Острово је 1702. године постало део нуштарског имања.[2] Попис из 1736. године забележио је 40 претежно православних домаћинстава.[2] Исте године избио је сељачки устанак на поседима замка Нуштар, укључујући Острово.[3] Осјечка војна команда преговарала је са сељацима, који су изабрали трочлану делегацију—Игњата Марића из Јармине, Стојана Цветковића из Острова и Ђуру Вуковића из Церића—да писмено изнесу своје жалбе.[4] Митрополитски егзарх Стефан Стојковић је визитирао парохију у Острову 25. јануара 1733. Записао је да је црква дрвена, блатом омазана, а трском покривена. Звоник је био на 4 храстова ступа, са 1 звоном средње величине. Храмовна слава је Спасовдан. Тадашњи поп је био Јован Радосављевић. 1750. поп је био Марко Павловић, епитроп (код православних - управник црквеног имања) Стојан Азаповић, а црквени син Јован Паунић. 1747. је подигнута нова црква Св.Јована, а освештао ју је 14. јуна 1752. владика Партеније. До 1866. године село је имало 629 становника који су живели у 105 кућа, са већином припадника српске православне или влашке заједнице.[2] 1880. православних је било 629, католика 45, а Јевреја 4. 1890. српски је говорило 672, а хрватски 15 житеља.[5] 1885. године село се налази у Даљском срезу, у којем живи 679 становника.[6] Железничка линија Винковци–Осијек, са локалном станицом у Острову, пуштена је у рад 1901. године, чиме је побољшана повезаност са оба града.[7] 1911. године становници Острова успешно су затражили издвајање из општине Нуштар, а независна општина Острово основана је 1912. године.[8] Многи мушки становници регрутовани су у аустроугарску војску током Првог светског рата.[9]
Краљевина Југославија
уреди1926. године у Острову је основана сељачка читаоница, а 1929. основано је пољопривредно удружење.[10] Ватрогасна јединица почела је са радом 1936. године, а пошта је отворена 1937, мада је затворена током Другог светског рата.[10]
После формирања Бановине Хрватске, представници српске православне парохије у Острову учествовали су у изради Вуковарске резолуције, која је заговарала да регион буде прикључен Дунавској бановини.[11] Хрватски лист из Вуковара тврдио је да су српски начелници из Острова и десет суседних села подржали останак у Банској Хрватској, што је демантовано у Славонији, публикацији српске заједнице из Винковаца, уз потписе поменутих начелника.[12]
Становништво
уредиНа попису становништва 2011. године, Острово је имало 612 становника.[13]
| Демографија | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1981. | 938 | |
| 1991. | 884 | |
| 2001. | 760 | |
| 2011. | 612 | |
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено место Острово је имало 884 становника, следећег националног састава:
Референце
уреди- ^ а б в Вељко Максић & Небојша Видовић 2022, стр. 15.
- ^ а б в г д ђ е Mirko Marković (2003). Istočna Slavonija: Stanovništvo i naselja. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk. стр. 71. ISBN 9532221239.
- ^ Вељко Максић & Небојша Видовић 2022, стр. 40.
- ^ Вељко Максић & Небојша Видовић 2022, стр. 41.
- ^ Хорват, Рудолф. Сријем - насеља и становништво. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест - Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 170. ISBN 953-6659-04-2.
- ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
- ^ Вељко Максић & Небојша Видовић 2022, стр. 49.
- ^ Вељко Максић & Небојша Видовић 2022, стр. 50.
- ^ Вељко Максић & Небојша Видовић 2022, стр. 51.
- ^ а б Вељко Максић & Небојша Видовић 2022, стр. 54.
- ^ Вељко Максић & Небојша Видовић 2022, стр. 54-55.
- ^ Вељко Максић & Небојша Видовић 2022, стр. 55.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Архивирано из оригинала 28. 05. 2016. г. Приступљено 7. 3. 2017.
Извори
уреди- Вељко Максић; Небојша Видовић (2022). Сведоци времена: историјски преглед развоја села Остеова. Вуковар: Заједничко веће општина. ISBN 978-953-8489-02-0.
Спољашње везе
уреди- Географске координате: Острово (језик: енглески)
 | Овај чланак везан за села у Вуковарско-сремској жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
