Осор
Осор је насељено место у саставу града Малог Лошиња у Приморско-горанској жупанији, Република Хрватска.
Осор | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Приморско-горанска |
Град | Мали Лошињ |
Становништво | |
— 2011. | 60 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 41′ 38″ С; 14° 23′ 36″ И / 44.6939414° С; 14.3932378° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 51554 Нерезине |
Позивни број | +385 51 |
Географија
уредиОсор се налази на острву Цресу.
Историја
уредиТоком раног средњовјековног раздобља, Осор је био под врховном влашћу Византијског царства, а у административном погледу је припадао тадашњој византијској теми Далмацији.[1] На заседању Седмог васељенског сабора (787) учествовао је и епископ Лаврентије из Осора.[2][3]
До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу старе општине Црес-Лошињ.
Становништво
уредиНа попису становништва 2011. године, Осор је имао 60 становника.[4]
Референце
уреди- ^ Ферлуга 1957.
- ^ Katičić 1982, стр. 75-92.
- ^ Komatina 2017, стр. 253–260.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 24. 6. 2014.
Литература
уреди- Katičić, Radoslav (1982). „Imena dalmatinskih biskupija i njihovih biskupa u aktima ekumenskoga koncila u Nikeji godine 787.”. Filologija. 11: 75—92.
- Komatina, Predrag (2017). „Dalmatian bishops at the Council of Nicaea in 787 and the status of the Dalmatian church in the eighth and ninth centuries”. Imperial Spheres and the Adriatic. Byzantium, the Carolingians and the Treaty of Aachen (812). London-New York: Routledge. стр. 253—260.
- Ферлуга, Јадран (1957). Византијска управа у Далмацији. Београд: Научно дело.