Осман-паша Казанац
Осман-паша Паповић (Казанци, 1620 — Јегра, 1. август 1687), познат као и Осман-паша Казанац (рођ. Јаков Паповић), рођен је у селу Казанци, дијелу Старе Херцеговине, данашњем селу у општини Гацко.[1]
Осман-паша Казанац | |
|---|---|
| Датум рођења | 1620. |
| Место рођења | Казанци,  Османско царство |
| Датум смрти | 1. август 1687. (66/67 год.) |
| Место смрти | Јегра, Османско царство |
Биографија
уредиОсман-паша казан рођен је 1620. године, а према неким изворима 1627. у Казанцима као Јаков Паповић, од оца кнеза Павла Паповића. Када је имао 13. година Турци јањичари су га одвели у Истанбул, где је добио име Осман. Како се показао као врло бистар и храбар Турци су га школовали, а због заслуга у бици код града Казања султан му је дао звање паше, и три дара — земљу у Цариграду, доброг коња и да бира пашалук. Он је изабрао родну Херцеговину, гатачки кадилук, а по селу у коме је рођен прозван је Осман-паша Казанац.
Био је валија у Дамаск ејалету (1676–1678, 1683), Анадолијском ејалету (1678–1680), Египатском ејалету (1680–1683), Дијарбекир ејалету (1683), Босанском ејалету (1684), Јегарском ејалету (1685).[2][3] Учествовао је у борбама за освајање Беча. За време великог турског рата Осман-паша био је паша Јегарског пашалука. Након што је заробљен на путу, погубљен је 1. августа 1687. године, у тврђави у Јегри.[2]
Паша је, такође, саградио извор који се налази на простору између цркве и џамије, а који се назива Пашин извор или Стубањ. Иза себе је оставио и неколико грађевина у Анадолији и Румелији и чесму код своје куће у Стамболу.[тражи се извор]
Осман-паша Казанац, познат и као (Осман-паша Херцеговац), био је ожењен са ћерком Кара Мустафа-паше; са којом је имао више синова.[4]
Задужбине
уредиОсман-паша Паповић је оставио многе задужбине. У родним Казанцима је саградио џамију и цркву. Џамију је запалио Бајо Пивљанин.
Референце
уреди- ^ Осман паша Казанац Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2014) „Моја Херцеговина“, 30. април 2013.
- ^ а б Süreyya, Mehmet (1996) [1890], Akbayar, Nuri; Seyit A. Kahraman, ур., Sicill-i Osmanî (на језику: Turkish), Beşiktaş, Istanbul: Türkiye Kültür Bakanlığı and Türkiye Ekonomik ve Toplumsal Tarih Vakfı
- ^ Öztuna, Yılmaz (1994). Büyük Osmanlı Tarihi: Osmanlı Devleti'nin siyasî, medenî, kültür, teşkilât ve san'at tarihi (на језику: Turkish). 10. Ötüken Neşriyat A.S. стр. 412—416. ISBN 975-437-141-5.
- ^ Oslobođenje - 404
Литература
уреди- Öztuna, Yılmaz (1994). Büyük Osmanlı Tarihi: Osmanlı Devleti'nin siyasî, medenî, kültür, teşkilât ve san'at tarihi (на језику: Turkish). 10. Ötüken Neşriyat A.S. стр. 412—416. ISBN 975-437-141-5.
- Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 3 „Daily Press-Вијести“, 2006.
