Осана
Осана (арам. ܐܘܫܥܢܐ; срп. спаси) је свечани молитвени узвик (кратка молитва) у Библији.[1]
![](http://up.wiki.x.io/wikipedia/commons/thumb/e/e3/Icon_03027_Vhod_Gospoden_v_Ierusalim.jpg/200px-Icon_03027_Vhod_Gospoden_v_Ierusalim.jpg)
Стари завет
уредиГрчки превод израза Осана налази се у 117. псалму: „ω κυριε, σωσον δη” („Господе, спаси!”).
Јевреји то узвикују током молитвене захвалности. На крају јесењег празника Сукота, по редоследу ових дана, молитва за кишу у земљи Израеловој – „Хошана раба” (Велика молитва), која се укључује у Сидур и изговара се седмог дана празника Сукота.
Нови завет
уредиУ Новом завету се израз Осана налази када се описује улазак Господњи у Јерусалим.
Израз Осана укључен је у Песму Санктус, која је део евхаристијске молитве скоро свих древних литургија, како западних тако и источних нарочито у Руској православној цркви у певању „Милост света”, које се пева у хору на литургији верних: Осана во вишњи.
Израз во вишњи сеже до хебрејског израза „беромим”, преведено као „у највише” или „у висинама”) који се налази у Старом завету. Овај израз, према истраживачу и тумачу Библије А. П. Лопухин, значи да је ускличник упућен Богу који живи највише – за разлику од самог узвика Осана, који је био нешто као поздрав. Дакле, Осана во вишњи је захтев за спасење упућен Господу.
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ „Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвети (СПЦ)”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2020. г. Приступљено 19. 08. 2020.