Орао (ваздухопловна једрилица)

Орао је високо способна једрилица Отворене класе. Једрилица је једноседа саграђена од дрвета а производила се у Југославији (Икарус из Земуна) а намењена је спортским такмичењима и тренажи пилота једрилица.

Икарус Орао IIЦ

Једрилица Орао у музејској поставци
Једрилица Орао у музејској поставци

Општи подаци
Намена Високо способна једрилица Отворене класе
Посада 1
Порекло  ФНР Југославија
Произвођач Икарус Земун
Пробни лет 1949.
Уведен у употребу 1950.
Повучен из употребе 1972.
Статус неактиван
Први оператер Ваздухопловни савез Југославије
Димензије
Маса
Погон
Физичке особине
Перформансе
Портал Ваздухопловство

Пројектовање и развој

уреди
 
Инж. Борис Цијан копројектант једрилице Орао
 
Инж. Станко Обад копројектант једрилице Орао
 
Једрилица Орао цртеж у 3 пројекције
 
Једрилица Орао Музеј ваздухопловства Београд

Орао је прва послератна високоспособна једрилица произведена у Србији, по конструкцији једноседа високоспособна једрилица дрвене конструкције са неувлачивом амортизованом скијом за слетање испод трупа. Конструисали су инжењери Борис Цијан и Станко Обад, а два упоредо грађена прототипа у фабрици Икарус у Земуну завршена су 1949. године. Већ наредне, 1950. године на Светском првенству у Шведској једриличар Милан Боришек освојио је друго место у генералном пласману летећи на овој једрилици, а током следећих година на њој су обарани многи државни рекорди.

Варијанте једрилица

уреди
  • Орао - Оригинални пројект према коме су направљена два прототипа.
  • Орао IIb - Прва производна варијанта једрилице Орао.
  • Орао IIc - Друга производна варијанта једрилице Орао.

Основна верзија је рађена у две варијанте - Орао IIb и IIc које су се међусобно разликовале по облику крила, хоризонталног и вертикалног репа. Обе варијанте направљене су у малом броју комада.

Карактеристике

уреди
Финеса 1 : 36 при брзини 85 km/h
Перформансе
  • минимална брзина 70 km/h
  • максимална брзина 220 km/h
  • минимално пропадање 0,6 m/s при брзини 75 km/h
Димензије
  • размах крила 19,00 m
  • дужина 7,75 m
  • висина 2,05 m
  • површина крила 17,80 m²
  • аеропрофил крила Gö 549R RAF 34
  • виткост 30,3
  • макс. оптеречење крила; 25,70kg/m²
Маса
  • сопствена 356 kg
  • полетна 455 kg

Сачувани примерци

уреди

Једина сачувана једрилица овог типа (регистрација YU-4096, фабрички број 185) изложена је у Музеју ваздухопловства — Београд. Направљена је 1954. године у предузећу Летов у Љубљани, а потом је предата Савезном ваздухопловном центру у Вршцу где су на њој постизани бројни рекорди. По расходовању у Ваздухопловној школи у Београду увршћена је у музејску збирку новембра 1972. године.

Земље које су користиле ову једрилицу

уреди

Види још

уреди

Литература

уреди
  • OSTIV (1958). The World's Sailplanes, Die Segelflugzeuge der Welt, Les planeurs du monde (на језику: (језик: енглески)). Zurich: OSTIV. 
  • Coates, Andrew (1980). Jane’s World Sailplanes and Motor Gliders (на језику: (језик: енглески)). London: Jane’s Publishin Company. ISBN 978-0-7106-0017-2. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. 
  • Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола. 
  • Grujić, Zlatomir (1998). „Fabrika aeroplana i hidrplana Ikarus A.D.”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. 6: 39 — 41. ISSN 1450-6068. 

Извор

уреди
  • Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са Музеја ваздухопловства Београд. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009082810052656.