Општина Рековац
Општина Рековац се налази у централној Србији, у Шумадији, у Поморавском округу.[2] Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 8.116 становника[1] (према попису из 2011. било је 11.055 становника).[3]
Општина Рековац | |
|---|---|
 Комаране једно од 32 места у општини Рековац | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Поморавски |
| Седиште | Рековац |
| Становништво | |
| — 2022. |  8.116[1] |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
 | |
| Веб-сајт | rekovac |
Положај
уредиОпштина Рековац се налази у југоисточном делу Шумадије, у Поморавској области. Општина Рековац је 24 километара удаљена јужно од Крагујевца, и 157 километара јужно од Београда са своје леве стране обухвата део Гледићких планина, а са десне стране обухвата део Јухора.[4] Седиште општине Рековац је градић Рековац. Општина Рековац обухвата сасвим мали део територије некадашњег Левча, према Вуку Ст. Караџићу Левач обухвата око 190 насељених места укључујући и сам град Јагодину. Међутим из разних историјских околности становници општине Рековац себе називају Левчанима.
Демографија
уредиОпштина Рековац има 11.055 становника (2011. год).[5] Према подацима из 2011. године број становника је у паду. Просечна густина насељености је 37 ст/km2.[5] Број незапослених особа је 1404, док су просечна лична примања у 2010. била 29.786 динара.
| Год | Број становника.[6] |
|---|---|
| 1991 | 16075 |
| 2001 | 13760 |
| 2002 | 13489 |
| 2003 | 13213 |
| 2004 | 12941 |
| 2005 | 12662 |
| 2006 | 12388 |
| 2007 | 12122 |
Рељеф и клима
уредиУ рељефу општине Рековац издвајају се две природне целине: равничарски део који се простире на површини од око 3.700 ha и брдско-планински део, површине 32.000 ha (приближне процене). Истичу се следећи тектонски облици: Јухор (стара громадна планина), Гледићке планине (младе веначне планине) и Левачка котлина спуштена између поменутих планина која представља границу између старих родопских и младих динарских планина. Од флувијалних облика рељефа већи значај имају долине Каленићке, Жупањевачке и Дуленске реке, а мањи долине Ломничке, Доброселичке и Крушевичке реке.[5]
Привреда
уредиПосле приватизација пропала су скоро сва предузећа, која су радила у општини Рековац, мођу којима су :Фабрика каблова, Благотин, подрум „Левач“, хотел „Левач“, „Купрес“, конфекција „Тренд компани“... Једина фирма која ради у општини је винарија „Винекс“ (Левачки грозд), из Белушића.[7][8] Општина Рековац је углавном воћарски крај, а туризам се заснива на сеоском и манастирском туризму.
Знаменитости
уреди.jpg)
У општини Рековац се налази средњовековни манастир Каленић из времена Деспота Стефана Лазаревића,[9] и средњовековни град Жупањевац, у коме је боравио Никола Алтомановић, а 1389. године Кнегиња Милица је у њему написала даровну повељу манастиру Хиландару.[10]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
- ^ Општина Рековац — Насловна Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2012), Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ „Mapa Levča”. Levac Online. Приступљено 10. 1. 2012.[мртва веза]
- ^ а б в Општина Рековац — О Рековцу Архивирано на сајту Wayback Machine (14. децембар 2012), Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Издаје и штампа — Републички завод за статистику Србије (ISSN 1450-9075, година 2009)
- ^ „Vinarija "VINEX" Levački grozd — Belušić, Rekovac”. Vinex.rs. Приступљено 10. 1. 2012.
- ^ <http://www.poljoprivrednifondrekovac.org Архивирано на сајту Wayback Machine (30. август 2018)
- ^ „Manastir Kalenić”. Levac Online. Архивирано из оригинала 19. 03. 2016. г. Приступљено 10. 1. 2012.
- ^ Општина Рековац — Историја Архивирано на сајту Wayback Machine (14. децембар 2012), Приступљено 17. 4. 2013.
