Општина Ада
Општина Ада је једна од општина у Републици Србији. Налази се у Војводини и спада у Севернобанатски округ. Општина је са десне стране Тисе, што је географски Бачка, а по политичкој подели спада у северни Банат. По подацима из 2004. општина заузима површину од 227 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 20.132 ha, а на шумску 235 ha). Центар општине је град Ада. Општина Ада се састоји од 5 насеља. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 13.293 становника[1] (према попису из 2011. било је 16.991 становник).[2] У општини се налази 5 основних и 1 средња школа.
Општина Ада | |
|---|---|
 Ада | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Севернобанатски |
| Седиште | Ада |
| Становништво | |
| — 2022. |  13.293 |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 227 km2 |
 | |
| Остали подаци | |
| Председник општине | Золтан Билицки (СНС) |
| Веб-сајт | www1.ada.org.rs |
Насељена места
уредиОпштину Ада чини 5 насеља:
Историја
уреди
Општина Ада се налази на средишњем делу Источне Бачке, на десној обали реке Тисе. Осим градића Ада, општину чине насеља Мол, Стеријино, Утрине и Оборњача у којима живи око 18.000 становника, већином Мађара, Срба, Југословена и остале националности. Археолошки налази сведоче да је ово подручје било настањено још у доба неолита. На овим просторима своје трагове оставили су Римљани, Хуни и Авари који су са собом повукли и словенска племена. Крајем 9. века у Панонској низији појављују се Мађари, а током 12. и 14. века читав низ насеља са претежно мађарским становништвом: мађ. Асоњфалва, мађ. Банфалва, Песер и др. Претечом Аде може се сматрати насеље Петрина, за које се сматра да је настало године 1694. и настањено је претежно Србима досељеним приликом се обе Арсенија Чарнојевића. Касније се назив мења на Острово (1702. г.) да би се на карти Тамишке бановине 1723. године појавио назив ADA-HATTA. Током 19. века постигнут је велики напредак на привредном и друштвеном пољу.
Године 1836. Ада је проглашена за трговиште и добила право на амблем. Прва православна основна школа основана је 1703. године, а католичка 1760. године док је 1885. године основана пољопривредна школа, једна од првих на подручју тадашње Југославије. У другој половини прошлог века Ада има своју апотеку и неку врсту болнице, а у исто време почела је да ради пошта и телеграф. Железничка пруга изграђена је 1889. године, а 1908. године Ада добија електричну централу. Данас, поред развијене земљорадње која користи једно од највећих заливних система у земљи, метална индустрија, првенствено машиноградња Аде је широм света позната по својим производима.
У општини има погодних услова за одмор, спорт и рекреацију на спортским теренима рекреационих подручја, базенима, хиподрому и спортској хали. Смештај гостију обезбеђује се у хотелу „Парк“ у Ади, Ловачком дому у Молу, у мотелу „Салаш“ и у приватним кућама.[3]
Становништво
уредиСва насељена места имају већинско мађарско становништво.
| Састав становништва – општина Ада | |||
|---|---|---|---|
| Укупно | 13.293 (100,00%) | 16.991 (100,00%) | 18.994 (100,00%) |
| Мађари | 9.666 (72,71%) | 12.750 (75,04%) | 14.558 (76,64%) |
| Срби | 2.429 (17,30%) | 2.956 (17,40%) | 3.324 (17,50%) |
| Роми | 227 (1,70%) | 323 (1,90%) | 277 (1,46%) |
| Остали | 971 (6,17%) | 962 (5,66%) | 835 (4,39%) |
Референце
уреди- ^ „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ Banatera eciklopedija Banata(2006)
