Опште хумано служитељско удружење у Краљевини Југославији

Опште хумано служитељско удружење у Краљевини Југославији основано је 1909. године у Београду.[1] Удружење се временом проширило и на остале присједињене крајеве земље. Ово удружење било је чисто хуманитарна и социјална институција за помагање и морално и материјално подизање чланова и породице сиромашних суграђана, као и помагање другим хуманитарним и просветним устаовама и друштвима. Чланови друштва могли су бити служитељи, јавни и приватни, оба пола али само држављани Краљевине Југославије, који не болују од заразних или неких неизлечивих болести.[1]

Циљеви удружења били су[1]:

  • да подигне дом, који ће моћи да користе сиромашни чланови, као и сирочад умрлих чланова, а у коме ће такође бити смештене канцеларије, зборница, амбуланта, библиотека и читаоница
  • да заступа интересе својих чланова када је то потребно и да свакодневно ради на њиховом бољитку
  • да интервенише код надлежних власти, када су у питању оправдани интереси удружења као целине или његових чланова појединачно
  • да помаже чланове у случају болести, смрти и порођајима у законитом браку
  • да својим члановима који без своје кривице остану без посла налази запослење
  • да путем заједничких предавања и састанака буди код чланова и омладине свест о заједништву и једнакости и равноправности
  • да створи уређену читаоницу, снабдевену адекватним поучним књигама и часописима, коју ће чланови и омладина моћи да користе
  • да код чланова и омладине буди дух штедње и скромности
  • да се стара да сви чланови савесно и поштено врше задату дужност
  • да води надзор о сирочади умрлих чланова, да им пружи правну, материјалну и моралну помоћ
  • да сваке године приређује и даје помен својим умрлим члановима
  • да по могућству приређује концерте и предавања и повремено организује догађаје, ради прикупљања донација и средстава у корист друштва

Друштво се финансирало пре свега од чланарина, потом од завештања ванредних чланова, од прихода са различитих догађаја, од прихода наплаћених казни од чланова и органа удружења, прихода од камата на готовину и од добровољних прилога појединаца и установа.

Органи удружења били су

  • скупштина
  • управни одбор
  • надзорни одбор
  • службено особље

Редовне скупштине се састају сваког арила, а ванредне по потреби, где се решавају сви текући проблеми и на којима се одлучвало о важним питањима. На скупштини су могли да гласају сви редовни пунолетни чланови, оба пола, који су дуже од шест месеци чланови друштва и који су платили улог за месец у ком се скупштина сазива.[1] Ванредни чланови могли су присуствовати и говорити на скупштини, али нису могли гласати.[1]

Удружење је временом својим радом постизало добре резултате и временом остварило све наведене циљеве. Купило је плац у у улици Орловића Павла број 21 и ту подигло потребне просторије. Удружење је давало својим болесним члановима бесплатног лекара и лекове, у случају смрти сахрану од 1500 динара. У случају порођаја у законитом браку, поред лекара и потребних лекова, уружење је давало и помоћ од 200 динара.[1] Поред својих чланова друштво је помагало и друге организације хуманитарног карактера. Сиромашнима је давало помоћ у новцу, лековима и одећи. Трајање удружења је неограничено, а престаје и ликвидира се када број чланова спадне испод 30 који непосредно цео улог плаћају централи, а повереништва престају када број чланова спадне испод 15.[1]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е Ур.С. Сретеновић, Б. Недељковић (1940). Алманах хуманих друштава. Београд. стр. 177—180. 

Литература

уреди