Опсада Чернигова (1239)
Опсада Чернигова 1239. била је део монголског освајања Русије.
| Опсада Чернигова (1239) | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део монголског освајања Русије | |||||||
.png) Монголи заузимају Чернигов | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
| Монголско царство | Черниговска кнежевина | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Берке-кан Монгке-кан | кнез Мстислав Черниговски | ||||||
| Јачина | |||||||
| Неколико тумена(10.000) номадске коњице | неколико стотина коњаника и више стотина наоружаних грађана | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| незнатни | тешки | ||||||
.jpg)
Увод
уреди.jpg)
Први поход Монгола на Русију, у зиму 1237-38., покорио је Рајазањску и Владимирско-суздаљску кнежевину, али није успео да досегне Новгород. Након брзог освајања северне Русије, Бату-кан се повукао на југ, како би учврстио своју власт над Куманима у степама између Црног и Каспијског мора. Већи део номада признао је монголску власт, док се део Кумана под каном Котеном иселио у Угарску[1]. За то време, преживели руски кнезови су се гложили: власт у Владимиру преузео је велики кнез Јарослав Кијевски (млађи брат погинулог Јурија II и отац Александра Невског, кнеза Новгорода), кога је из Кијева избацио кнез Михаило Галички[2].
Опсада
уредиДруги поход Монгола, на јужну Русију, отпочео је у јесен 1239. Прва на удару била је Черниговска кнежевина[1]. Монголске војсковође Берке (Бату-канов брат) и Монгке брзо су заузеле Курск, Перејаслав, Путивљ и више мањих градова. Под зидинама Черњигова, Монголи су потукли војску кнеза Мстислава Черниговског[3] и 18. октобра заузели град.
Последице
уредиПосле пораза Мстислав Черниговски се покорио Монголима, док је Монгке послао захтеве за предају кнезу Михаилу Кијевском. Након што су Кијевљани одбили преговоре, Монголи су се повукли у половецке степе[3].
Референце
уреди- ^ а б „Историја Русије (П. Миљуков) 3 — Викизворник, слободна библиотека”. sr.wikisource.org (на језику: српски). Приступљено 01. 04. 2018.
- ^ Perrie, Lieven & Suny 2006, стр. 122–123.
- ^ а б „Русские летописи. Галицко Волынская летопись Ипатьевский список 13 век”. www.bibliotekar.ru. Приступљено 01. 04. 2018.
Литература
уреди- Perrie, Maureen; Lieven, D. C. B.; Suny, Ronald Grigor (2006). The Cambridge history of Russia. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81227-6. OCLC 77011698.