Опочка

Опочка
Опочка
Опочка; Опочка
	Лењинова улица зими
	Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Северозападни
Област	Псковска област
Рејон	Опочки рејон
Основан	1414.
Становништво
Становништво	‍
— 2016.	10.483
— густина	438,44 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	56° 43′ 00″ С; 28° 39′ 00″ И / 56.716667° С; 28.65° И
Временска зона	UTC+3
Апс. висина	90 m
Површина	23,91 km2
	Опочка Опочка на карти Русије
	Опочка Опочка на карти Псковске области
Остали подаци
Поштански број	182330
Позивни број	(+7) 81138
Регистарска ознака	60
ОКАТО код	58 229 501
ОКТМО код	58 629 101 001
Веб-сајт
	www.opochka.ru/

Опочка (рус. Опочка) насељено је место са административним статусом града на западу европског дела Руске Федерације. Налази се у југозападном делу Псковске области и административно припада Опочком општинском рејону чији је уједно и административни центар. Град је основан 1414. године као погранично утврђење Псковске републике.

Према проценама националне статистичке службе за 2016. у граду је живело 10.483 становника, што Опочку чини петим по величини градом у Псковској области.

У Опочки су рођени совјетски и руски архитекта Лав Рудњев и геолог Николај Кудрјавцев.

Географија

Град Опочка налази се у југозападном делу Псковске области, на неких 130 km јужно од административног центра области града Пскова. Град је основан 1414. године као утврђење на наплавној равници коју је својим наносима формирала река Великаја.

Кроз град пролази деоница међународног аутопута Санкт Петербург—Минск.

Историја

Након што је војска литванског књаза Витаутаса 1406. године разрушила псковску тврђаву Коложе која се налазила неких 11 km источније од савремене Опочке, власти Псковске републике одлучиле су да уместо ње подигну ново утврђење. Године 1412. почели су радови на градњи нове тврђаве на обали реке Великаје која је требало да послужи као важан одбрамбени бедем на јужним границама псковске земље. Новооснована тврђава добила је име по селу Опочка које се раније налазило на том месту, а у писаним изворима први пут се помиње још 1341. године. Градња тврђава окончана је након две године, те се као званична година оснивања града обележава 1414. година. Већ 1426. Опочка тврђава је издржала опсаду литванске војске, а током наредне године и ливонских трупа.

Године 1708. након административних реформи Руске Империје које је спровео Петар Велики Опочка улази у састав Ингерманландске губерније (преименоване две године касније у Санктпетербуршку губернију). Након оснивања Псковске губерније 1772. године Опочка постаје њеним административним центром.

Опочка добија званичан грб 1781. године, и њен првобитни грб задржао се до данашњих дана. Крајем XVIII и почетком XIX века у граду је била развијена жива трговина, а нарочито се трговало ланом, конопљом и дрветом. Године 1795. освештан је православни Спасо-преображењски саборни храм. У граду су деловале бројне школе, а 1894. отворена је и болница.

Трговачки трг у Опочки

Према статистичким подацима са сверуског пописа становништва из 1896. године у граду је живело 5.789 становника, од чега 5.216 православаца, 248 јевреја, 125 католика, 92 протрестанта и 65 припадника старообредског реда. У истом периоду у граду је постојало 6 православних цркава, лутеранска црква и јеврејски молитвени дом.

Совјетска власт у граду успостављена је 27. јануара 1918. године. Године 1927. Опочка улази у састав Псковског округа Лењинградске области и постаје административним центром новооснованог Опочког рејона. Потом је била у границама Калињинске области од 1935. до 1941. године.

Под нацистичком окупацијом град је био од 8. јула 1941. до 15. јула 1944. године.

Одлуком Президијума Врховног Совјета Совјетског Савеза од 22. августа 1944. основана је Великолушка област у чији састав је ушао и Опочки рејон. Након што је Великолушка област укинут 1957. Опочка се налази у границама Псковске области.

Демографија

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 11.603 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2016. град имао 10.483 становника.^[1]

Кретање броја становника
1896.	1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2016.
5.789	11.200	11.615	12.910	15.078	16.130^[2]	13.964^[3]	11.603^[4]	10.483

Види још

Референце

^ „Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2016.
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

[1] „Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2016.

[1989Census-2] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-3] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-4] Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]