Википедија

Олга Даниловић

српска тенисерка

Олга Даниловић (Београд, 23. јануар 2001) јесте српска тенисерка. Дана 27. јанаура 2025. остварила је најбољи пласман на ВТА листи у појединачној конкуренцији када је била 41. на свету док је најбољи пласман у конкуренцији парова остварила 24. априла 2023. када је била на 104. месту на свету. Најбоље је пласирана српска тенисерка у синглу.

Олга Даниловић
Даниловићева 2023.
Лични подаци
Датум рођења(2001-01-23)23. јануар 2001. (24 год.)
Место рођењаБеоград, Србија, СР Југославија
Висина1,82 m
ПребивалиштеБеоград, Србија
Информације о каријери
Проф. каријера2016—
Игралевом руком
(дворучни бекхенд)
ТренерРоберто Ортега
Зарада1.720.154 долара
Појединачно
Победе—порази201—119 (62,81%)
Освојени турнири2
Најбољи пласманбр. 41
(27. јануар 2025)
Тренутни пласманбр. 41
(27. јануар 2025)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије4K (2025)
Ролан Гарос4К (2024)
Вимблдон1К (2024)
ОП САД2К (2021)
Парови
Победе—порази47—26 (64,38%)
Освојени турнири2
Најбољи пласманбр. 104
(28. октобар 2024)
Тренутни пласманбр. 824
(13. јануар 2025)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије1К (2025)
Екипна такмичења
Куп Били Џин Кинг12—8 (60%)
Ажурирано: 19. јануара 2024.

Прву титулу у синглу на ВТА турнеји освојила је јула 2018. у Москви победивши Анастасију Потапову у финалу. Другу ВТА титулу освојила је 2024. у Гуангџоу.[1] Такође је била победница два ВТА турнира у дублу — Ташкента и Лозане. У склопу ВТА челенџер турнеје освојила је једну титулу у дублу. Била је победница пет турнира у синглу и једног турнира у дублу које организује Међународна тениска федерација (ИТФ).

Јуниорска конкуренција

уреди

Године 2016. је освојила јуниорски Ролан Гарос у пару са шпанском тенисерком Паулом Ариас Мањон. Оне су у финалу победиле прве фавориткиње, руски пар, Олесју Первушину и Анастасију Потапову. Годину дана касније, али овога пута у пару са Словенком Кајом Јуван долази до титуле на Вимблдону. Оне су у финалу надиграле амерички дуо Озигве/МекНели.[2]

На турниру у Аустралији, учешће је завршила у осминифинала, пошто је због озбиљније повреде, у сузама, морала да преда меч. У пару са Украјинком Мартом Костјук, 2017. освојила је и Ју-Ес опен у јуниорској конкуренцији, савладавши у финалу Хрватицу Леу Бошковић и Кинескињу Ксију Ванг са 2:0 у сетовима (6:1, 7:5), док је у синглу дошла до четвртфинала.[3] То јој је био последњи наступ на јуниорским турнирима.

Најзначајније трофеје у сингл конкуренцији јуниора, освојила је у: Новом Саду, Хаскову, Медлингу, Вилени, на тениској академији Хуан Карлос Фереро, а у дублу, најзначајнији успех, поред титула на јуниорским Гренд слем турнирима је и титула на Оранж болу, у пару са Анастасијом Потаповом, тадашњом првом јуниорком света.

Највиша позиција у јуниорској конкуренцији јој је 5. место, уз однос победа и пораза, у синглу 93/33 и у дублу 72/24.

Сениорска конкуренција

уреди

У сениорској конкуренцији дебитовала је у јуну на фјучерсу у Прокупљу, али је поражена у првом колу. На другом турниру у сениорској конкуренцији на којем је учествовала у турској Анталији, а који се играо за наградни фонд од 10.000 долара забележила је прву победу. У финалу је победила осам година старију Словакињу Вивијан Јухасову и освојила свој први професионални турнир.[4] На истом турниру у пару са домаћом тенисерком Берфу Ченгиз освојила је турнир и у дублу.[5] До своје наредне ИТФ титуле дошла је такође у Анталији, где је у финалу савладала Јулију Грабер из Немачке. На ИТФ турниру одржаном у Ходмезевашархељу је поражена у полуфиналу од Данке Ковинић. Дошла је и до финала турнира у Валенсији, а пре тога, добија специјалну позивницу за учешће на ВТА челенџер турниру, из серије 125к у Лиможу. Тамо бележи прву победу, на ВТА турниру, а у наредном колу губи од Забине Лизики. Наредна 2018. година, представља њен пробој ка врху светске листе и годину успеха.

2018. година, прва титула и најбољих 100

уреди
 
Предтавница Србије у Фед купу 2019.

Крајем јануара, долази до полуфинала на ИТФ турниру у САД. Затим у марту осваја ИТФ турнир у Италији, чији је наградни фонд 25.000 америчких долара, учествује у квалификација за ВТА турнир из серије премијер обавезних турнира у Мадриду, где губи у другом колу, квалификационог дела турнира од Арине Сабаљенке. Након тога осваја титулу на ИТФ турниру у Ферсмолду у Немачкој, чије је наградни фонд 60.000 америчких долара. У финалу је савладала домаћу тенисерку и повратницу на терен, Лауру Зиегмунд и овом победом долази до уласка у најбољих 200 тенисерки света.

Захваљујући великој пожртвованости и победама у Фед Купу, добија награду Срце и чек на 1.000 америчких долара, које прослеђује у хуманитарне сврхе, дечијој болници у Тиршовој.

Највећи успех у досадашњој сениорској каријери, остварила је победом на ВТА турниру у Москви 2018. године и то као лаки лузер. Наиме, у главни жреб је ушла накнадно, иако је изгубила у другом колу квалификација. Даниловићева је ушла у историју као први лаки лузер и прва тенисерка рођена у 21. веку која је освојила ВТА трофеј. На турниру је редом побеђивала: Ану Каролин Шмиједлову 6:2, 6:4, Кају Канепи 7:6(3), 7:5, а затим у четвртфиналу остварује највећу победу у каријери, елиминисавши 10. тенисерку света Јулију Гергес резултатом 6:3, 6:3. У полуфиналу побеђује Александру Саснович 6:2, 5:7, 7:5, а у великом финалу, велику пријатељицу, али ривалку и партнерку из јуниорске конкуренције Анастасију Потапову резултатом 7:5, 6:7(1), 6:4. Трофеј јој је донео приближавање листи од 100 најбољих тенисерки света, 280 поена и чек на нешто више од 160.000 америчких долара, што је четири пута више, него што је зарадила до тада[6]

Након овог успеха, одлучила је да направи краћу паузу, како би се припремила за наредни турнир и направила планове за даље. Наредни турнир на којем је учествовала био је Ју-ес опен. Тамо је била постављена ѕа шестог носиоца у квалификацијама и учешће је завршила у другом колу квалификационог турнира. Наредни турнир, на којем је требало да учествује био је ВТА турнир у Квебеку, али нису познати разлози њеног отказивања.

После краће паузе, учествује на турниру у Ташкенту. Улази у главни жреб и долази до другог кола, где губи од, касније финалисткиње Анастасије Потапове 6:3, 6:3, која јој је се реванширала за пораз нанет на турниру у Москви. Такође учествује и у конкуренцији женских парова, са Тамаром Зиданшек из Словеније. Долазе до финала, где на крају побеђују прве носиоце турнира из Румуније Ирину Камелиу Бегу и Ралуку Олару резултатом 7:5, 6:3 и освајају прву ВТА титулу у дублу. На путу до титуле су савладале и друге и четврте носиоце турнира. Учешће на турниру јој је донело улазак међу 100 најбољих тенисерки света, у синглу и 200 у дублу.

2021. Деби на Аустралијан опену и Ју-ес опену

уреди

Заједно са Франческом Џоунс, Даниловићева је дебитовала у главном жребу гренд слема на Аустралијан опену.[7] Победила је 16. носитељку Петру Мартић у првом колу,[8] пре него што је изгубила у наредном мечу од Шелби Роџерс.[9]

У јулу је стигла до два узастопна четвртфинала. Прво, на Гран прију у Будимпешти, победила је у прва два кола пре него што је у четвртфиналу изгубила од Далме Галфи.[10] Недељу дана касније, на Отвореном првенству у Палерму, поражена је од Жанг Шуаи у истој рунди.[11]

Даниловићева се квалификовала за Ју-ес опен и победила Алисију Паркс у првом колу.[12] Међутим, повукла се непосредно пре меча другог кола против браниоца титуле и треће носитељке Наоми Осаке због здравствених разлога.[13]

2022. Деби на Ролан Гаросу

уреди
 
На Ролан Гаросу 2022.

На Ролан Гаросу, Даниловић је стигла до главног жреба и дебитовала на овом Гренд слему победом над Викторијом Томовом у последњем колу квалификација.[14] У првом колу победила је Далму Галфи,[15] пре него што је изгубила од 23. носитељке Жил Тајхман.[16]

Као 124. играчица света и квалификанткиња на Отвореном првенству Лозане, стигла је до свог другог финала у каријери победама над Мисаки Доји у првом колу,[17] Аном Калињском у другом,[18] домаћом фавориткињом Симоном Валтерт у четвртфиналу[19] и Анастасијом Потаповом у полуфиналу.[20] У финалу је поражена од Петре Мартић.[21][22] На истом турниру освојила је титулу у дублу заједно са Кристином Младеновић.[23]

Играјући са Елизабетом Кочиарето, Даниловић је освојила титулу у дублу на ВTA 125 турниру Опен Деле Пуље у септембру, победивши у финалу Андреу Гамиз и Еву Ведер.[24]

2023: Прва ВTA 125 титула, треће коло Ролан Гароса, повратак у топ 100

уреди

У мају је Даниловићева освојила своју прву титулу на турниру категорије 100.000 долара на Опен Вила де Мадрид, победивши Сару Сорибес Тормо у финалу.[25]

На Ролан Гаросу, као квалификанткиња, Даниловићева је стигла до трећег кола, што је њен најбољи резултат на Гренд слем турнирима до сада, победама над Џасмин Паолини[26] и Катерини Бајндл.[27] У трећем колу изгубила је у три сета од седме носитељке Унс Џабир.[28] Овим резултатом, након пет година, вратила се у топ 100 12. јуна 2023. године. Свој најбољи ранг у каријери - 93. место, достигла је 26. јуна 2023. године, непосредно пред Вимблдон.[29]

На Отвореном првенству Шведске у Бастаду, као 94. играчица света, победила је прву носитељку Ему Наваро и освојила своју прву ВTA 125 титулу.[30]

2024. Четврто коло Ролан Гароса, прва титула на бетону у Гуангџоуу

уреди

На Ролан Гаросу, Даниловићева је прошла квалификације за главни жреб и победила Мартину Тревисан,[31] 11. носитељку Данијелу Колинс[32][33] и Дону Векић,[34][35] чиме је први пут у каријери стигла до четвртог кола Гренд слема. Постала је прва Српкиња која је стигла до друге недеље на Гренд слему од Јелене Јанковић на Вимблдону 2015. године, и прва на Ролан Гаросу од Ане Ивановић исте године.[36] Њену серију прекинула је пета носитељка Маркета Вондроушова.[37] Захваљујући овом успеху, вратила се у топ 110 на ранг-листи, достигавши 107. место 10. јуна 2024. године.[29]

Даниловићева је ушла у главни жреб на Вимблдону као срећна губитница, али је изгубила у првом колу од Анце Тодони.[38] На турниру у Јашију стигла је до полуфинала победама над четвртом носитељком Аном Блинковом,[39] Анцом Тодони[40] и осмом носитељком Аном Бондар,[41] пре него што је изгубила од прве носитељке Мире Андрејеве.[42]

У октобру, на турниру у Гуангџоу, победила је Ерику Андрејеву,[43] пету носитељку Дијан Пари,[44] квалификанткињу Мананчају Саванкаве[45][46] и прву носитељку Катарину Сињакову,[47] стигавши до свог првог финала на бетону и трећег укупно на ВТА туру.[48] Даниловићева је освојила титулу у финалу против квалификанткиње Керолајн Долахајд у два сета, што је њена друга титула на ВTA туру, шест година након прве.[49][50] Овим тријумфом достигла је 55. место на ранг-листи 28. октобра 2024. године.[51]

2025. Четврто коло Аустралијан опена

уреди

Даниловићева је први пут у каријери стигла до четвртог кола на Аустралијан опену победама у два сета над Аранчом Рус[52], 25. носитељком Људмилом Самсоновом[53] и седмом носитељком Џесиком Пегулом.[54][55] Њену серију прекинула је 11. носитељка Паула Бадоса.[56]

Приватно

уреди

Отац Даниловићеве је бивши кошаркаш Предраг Даниловић, док је њена мајка, Светлана (девојачко Радошевић), спортска новинарка Радио-телевизије Србије.[57] Њени родитељи су се упознали на кошаркашкој утакмици као тинејџери.[58] Има млађу сестру Соњу и млађег брата Вука.[59]

ВТА финала

уреди

Појединачно (1)

уреди
Легенда
Гренд слем (0–0)
Завршна првенства сезоне (0–0)
Обавезни Премијер (0–0)
Премијер 5 (0–0)
Премијер (0–0)
Међународни (2–1)
Титуле по подлогама
Тврда (1–0)
Трава (0–0)
Шљака (1–1)
Тепих (0–0)

Победе (2)

уреди
Бр. Датум Турнир Подлога Противница у финалу Резултат
1. 29. јул 2018. Москва, Русија Шљака   Анастасија Потапова 7:5, 6:7(1), 6:4
2. 27. октобар 2024. Гуангџоу, Кина Тврда   Керолајн Долахајд 6:3, 6:1

Порази (1)

уреди
Бр. Датум Турнир Подлога Противница у финалу Резултат
1. 17. јул 2022. Лозана, Швајцарска Шљака   Петра Мартић 4:6, 2:6

Јуниорска гренд слем финала

уреди

Дубл девојке

уреди
Исход Година Такмичење Подлога Партнер Противник Резултат
Победник 2016   Ролан Гарос Шљака   Паула Ариас Мањон   Олесија Первушина
  Анастасија Потапова 		3–6, 6–3, [10–8]
Победник 2017   Вимблдон Трава   Каја Јуван   Витни Озигве
  Кети МекНели 		6–4, 6–3

Референце

уреди
  1. ^ „Gotovo je, Olga je pokorila Kinu! Titula je u njenim rukama posle punih šest godina”. sportal.blic.rs. Приступљено 27. 10. 2024. 
  2. ^ „Олги Даниловић титула у дублу на Вимблдону!”. РТС. 16. 7. 2017. Приступљено 16. 7. 2017. 
  3. ^ „Олга Даниловић шампионка Ју-Ес опена”. Радио телевизија Србије. 11. 9. 2017. Приступљено 11. 9. 2017. 
  4. ^ „Олги Даниловић титула у дублу на Вимблдону!”. Спортски журнал. 20. 11. 2016. Приступљено 20. 11. 2016. 
  5. ^ „Чудо Олге Даниловић у Анталији”. Спортски журнал. 20. 11. 2016. Приступљено 20. 11. 2016. 
  6. ^ Srpkinja ispisala istoriju – Olga Danilović osvojila Moskvu!
  7. ^ „Introducing Australian Open 2021 debutantes Jones, Danilovic”. Women's Tennis Association (на језику: енглески). Приступљено 13. 8. 2021. 
  8. ^ „Tennis-Australian Open day two”. Reuters. Приступљено 24. 10. 2024. 
  9. ^ Shelby Rogers vs Olga Danilovic match highlights (2R) | Australian Open 2021 (на језику: енглески), 10. 2. 2021, Приступљено 13. 8. 2021 
  10. ^ David Kane (16. 7. 2021). „Dalma Galfi thrills Hungarian fans with Budapest breakthrough”. tennis.com. Приступљено 21. 12. 2021. 
  11. ^ Abbey Johnson (24. 7. 2021). „Palermo Open: Danielle Collins, Shuai Zhang and Oceane Dodin last seeds left”. tennis world. Приступљено 21. 12. 2021. 
  12. ^ „Alycia Parks strikes fastest serve in US Open history”. tennis.com. Приступљено 24. 10. 2024. 
  13. ^ „US Open 2021 tennis - Naomi Osaka gets walkover in second round after Olga Danilovic withdraws”. Eurosport. Приступљено 24. 10. 2024. 
  14. ^ „Vekic makes main draw as French Open qualifying wraps up”. Women's Tennis Association. 
  15. ^ „Roland-Garros: Danilovic books spot in second round”. Tennis Majors. 22. 5. 2022. Приступљено 24. 10. 2024. 
  16. ^ „Jil scooping up wins and fans every step of the way”. rolandgarros.com. Приступљено 24. 10. 2024. 
  17. ^ „Lausanne Open: Danilovic advances to second round, Kalinskaya next”. Tennis Majors. 12. 7. 2022. Приступљено 24. 10. 2024. 
  18. ^ „Lausanne: Danilovic saves MP vs. Kalinskaya, reaches 1st QF of season”. Women's Tennis Association. Приступљено 24. 10. 2024. 
  19. ^ „Lausanne: Danilovic escapes Waltert, reaches 2nd career WTA SF”. Women's Tennis Association. Приступљено 24. 10. 2024. 
  20. ^ „Lausanne: Danilovic bests Potapova to make 2nd career final”. Women's Tennis Association. Приступљено 24. 10. 2024. 
  21. ^ „Petra Martic beats Olga Danilovic to clinch Open Lausanne title”. ESPN. 17. 7. 2022. Приступљено 24. 10. 2024. 
  22. ^ „Martic soars past Danilovic to win Lausanne”. Women's Tennis Association. Приступљено 24. 10. 2024. 
  23. ^ „Doubles Take: Olga Danilovic doubles up in Lausanne, Will Blumberg defends Newport crown”. 20. 7. 2024. Приступљено 27. 10. 2024. 
  24. ^ „Grabher defeats Brancaccio to claim first WTA 125 title in Bari”. Women's Tennis Association. Приступљено 11. 12. 2024. 
  25. ^ Jamie Renton (22. 5. 2023). „Danilovic earns Wimbledon main draw spot after W100 Madrid triumph”. ITF. Приступљено 26. 5. 2023. 
  26. ^ „Roland-Garros: Danilovic beats Paolini to make third round”. Tennis Majors. јун 2023. Приступљено 24. 10. 2024. 
  27. ^ „Unforgiving Olga Danilovic annihilates Baindl in the 1st round to set up a battle vs Paolini at the French Open”. Tennis Tonic. 31. 5. 2023. Приступљено 24. 10. 2024. 
  28. ^ „Jabeur tested by Danilovic, reaches last 16”. 3. 6. 2023. 
  29. ^ а б „WTA Rankings Report”. 10. 6. 2024. Приступљено 27. 10. 2024. 
  30. ^ „Danilovic takes down top seed Navarro to win Bastad 125 title”. WTATennis. 15. 7. 2024. Приступљено 27. 10. 2024. 
  31. ^ „Roland-Garros: Danilovic impresses with win over Trevisan to make second round”. Tennis Majors. 26. 5. 2024. Приступљено 24. 10. 2024. 
  32. ^ Kane, David (30. 5. 2024). „At final Roland Garros, Danielle Collins suffers shock exit to Olga Danilovic”. Tennis.com. Приступљено 31. 5. 2024. 
  33. ^ Чворовић, Горан (30. 5. 2024). „ЛИЦЕ У РУКАМА, РАДОСТ ДО НЕБА: Како је Олга Даниловић прославила велику победу на Ролан Гаросу”. Večernje novosti (на језику: српски). Приступљено 31. 5. 2024. 
  34. ^ Милошевић, Филип (31. 5. 2024). „БРАВО ОЛГА! Даниловићева након преокрета победила Хрватицу и пласирала се у осмину финала Ролан Гароса”. Večernje novosti (на језику: српски). Приступљено 31. 5. 2024. 
  35. ^ „Olga Danilovic wins epic against Vekic to reach maiden fourth round at a Grand Slam”. Tennis Majors. 31. 5. 2024. Приступљено 24. 10. 2024. 
  36. ^ „Danilovic, Cocciaretto make Slam second-week debuts at Roland Garros”. Women's Tennis Association. 31. 5. 2024. 
  37. ^ „Vondrousova surges past Danilovic to return to Roland-Garros quarter-finals”. Tennis Majors. 2. 6. 2024. Приступљено 24. 10. 2024. 
  38. ^ „Wimbledon: Danilovic goes down to Todoni in first round”. Tennis Majors. јул 2024. Приступљено 24. 10. 2024. 
  39. ^ „Iasi Open: Danilovic moves into second round”. Tennis Majors. 21. 7. 2024. Приступљено 25. 10. 2024. 
  40. ^ „Iasi Open: Danilovic dismantles Todoni to move into last eight”. Tennis Majors. 23. 7. 2024. Приступљено 25. 10. 2024. 
  41. ^ „Danilovic avenges previous week's loss to Bondar, makes Iasi semis”. Women's Tennis Association. Приступљено 25. 10. 2024. 
  42. ^ „Iasi Open: Andreeva moves into final”. Tennis Majors. 25. 7. 2024. Приступљено 25. 10. 2024. 
  43. ^ „Guangzhou Open: Danilovic moves into second round”. Tennis Majors. Приступљено 25. 10. 2024. 
  44. ^ „Guangzhou: Danilovic dismisses fifth seed Parry to reach last eight”. Tennis Majors. Приступљено 25. 10. 2024. 
  45. ^ „2024 Guangzhou; Danilovic bests Sawangkaew in Guangzhou to reach second semi of season”. WTATennis. 25. 10. 2024. 
  46. ^ „Guangzhou: Danilovic books spot in first WTA semi-final, faces Siniakova next”. Tennis Majors. Приступљено 25. 10. 2024. 
  47. ^ „Guangzhou Open: Danilovic reaches final”. Tennis Majors. Приступљено 26. 10. 2024. 
  48. ^ „2024 Guangzhou; Top points: Serbia's Danilovic makes first hard-court final in Guangzhou”. WTATennis. 26. 10. 2024. 
  49. ^ „Danilovic beats Dolehide in Guangzhou to end six-year title drought”. Women's Tennis Association. Приступљено 27. 10. 2024. 
  50. ^ „Guangzhou Open: Danilovic lifts the trophy”. Tennis Majors. Приступљено 27. 10. 2024. 
  51. ^ „Rankings Watch: Kenin, Danilovic surge; four new career highs in Top 20”. WTATennis. 28. 10. 2024. 
  52. ^ „Australian Open: Danilovic into second round”. Tennis Majors. Приступљено 16. 1. 2025. 
  53. ^ „Australian Open: Danilovic races past Samsonova”. Tennis Majors. Приступљено 16. 1. 2025. 
  54. ^ „Danilovic brings 'A-plus-plus-plus game' to stun Pegula at Australian Open”. Women's Tennis Association. Приступљено 17. 1. 2025. 
  55. ^ „Novak Djokovic protégée Olga Danilovic stuns Jessica Pegula for first Australian Open fourth round”. tennis.com. Приступљено 17. 1. 2025. 
  56. ^ „Australian Open 2025: Paula Badosa Sets Up Quarterfinal Encounter Against Coco Gauff With Win Over Olga Danilovic”. News18. Приступљено 19. 1. 2025. 
  57. ^ Prasad Dhar, Deba (3. 11. 2018). „Only 17, fast-emerging Olga Danilovic ready for the leap”. Mumbai Mirror. Приступљено 31. 5. 2024. 
  58. ^ „Новинарка је заволела нашег ПРОСЛАВЉЕНОГ КОШАРКАША још у СРЕДЊОЈ ШКОЛИ, али њихова ћерка руског имена је та о којој се у Србији прича (ФОТО)”. Србија данас (на језику: српски). 9. 12. 2018. Приступљено 31. 5. 2024. 
  59. ^ Стојановић, Александар (7. 4. 2020). „Олга је темпераментна на тату, али јој је узор ипак неко други”. РТС (на језику: српски). Приступљено 31. 5. 2024. 

Спољашње везе

уреди
 
Олга Даниловић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Олга_Даниловић&oldid=29012203”