Озринићи (племе)

Озринићи су племе Катунске нахије Црногорског вилајета некадашње Кнежевине Црне Горе^[1]. Друго име племена, Чевљани (по Чеву), је преовладало највјероватније у доба књаза Николе. У 20. веку (могуће и раније) јавља се и назив Озровићи.

Историја

Јован Цвијић је на територији Старе Црне Горе набројао 21 племе, 7 у Брдима (Висоније), 16 у Старој Херцеговини и 2 у Приморју (Црногорско приморје). Били су подељени у две различите групе; Староцрногорски, и племена у горју. Потоњи су били концентрисани на североистоку реке Зете, и углавном су их чинила племена која су избегла од османске окупације, а која су се укључила у Црну Гору након борби на Мартинићима и Крушима. Племе Озринићи помињу се као део старих црногорских племена (1796).

Озринићи се први пут помињу у повељи Ивана Црнојевића 1489. године, затим у тефтеру (пореском регистру) Дукађина 1570–1571. Пет породица Озринића основало је 1597. године насеље Озринићи на никшићком подручју. Озринићи су били највеће племе у Катунској нахији, једној од четири провинције Старе Црне Горе.

1829. године Озринићи и Цуце имали су оружани сукоб против суседних Бјелица, а Петар I Петровић Његош послао је Симу Милутиновића Сарајлију и Мојсија да преговарају о миру међу њима ^[2].

Антропологија

Озринићи су обухватали села Барјамовица, Велестово, Марковина, Маклен, Чево, Плоча, Ластва, Ожеговићи. Сви Озринићи, осим ових што су основали насеље Озринићи у близини Никшића, имају славу (гозбу) Аранђеловдан^[3]^[4]

Истакнути људи

Милена Вукотић
Сула Радов Радуловић
Јанко Вукотић
Душан Вукотић
Момчило Вукотић
Вито Николић
Живко Николић
Мило Ђукановић
Ацо Ђукановић
Жељко Штурановић
Жарко Варајић
Војо Гардашевић
Блажо Перутовић
Рођа Раичевић
Поп Мило Јововић
Брано Мићуновић
Драгољуб Мићуновић
Пеко Павловић
Душан Спасојевић
Андрија Драшковић
Бранко Радуловић (црногорски политичар)
Саша Радуловић
Игор Николе Миловић

Референце

^ Петар Влаховић. Гласник Етнографског музеја у Београду, књ. 64. Etnografski muzej u Beogradu. стр. 231—. GGKEY:7LRL4EYK77W.
^ Miloš Oben; Michel Aubin (1989). Njegoš i istorija u pesnikovom delu. Književne novine. стр. 63. Приступљено 7. 5. 2013. „Бјелице су племе у Катунској нахији. Водили су 1829. оружану бор- бу са два суседна племена, Озринићима и Цуцама. Да би успоставио мир, Петар I је решио да им пошаље Симу Милутиновића и Мојсија”
^ Kaiserl. Akademie der Wissenschaften in Wien; Österreichische Akademie der Wissenschaften. Philosophisch-Historische Klasse (1987). Schriften der Balkankommission, Linguistische Abteilung. Alfred Hölder.
^ Vidak Vujačić (1980). Etos Crnogorke: tradicionalni oblici i sadržaji u životu Crnogorke. NIO "Pobjeda," OOUR Izvadačko-publicistička djelatnost. „Na primjer, svi Ozrinići slave Aranđelovdan. Neorganizovanija plemena, pak, nijesu imala zajedničku slavu, kao na primjer: Crmničani, Njeguši, Cuce, Bjelice, Ceklići, Grahovljani, Kuči, Rudinjani i drugi. Naravno, svako posebno bratstvo u ...”

[Влаховић-1] Петар Влаховић. Гласник Етнографског музеја у Београду, књ. 64. Etnografski muzej u Beogradu. стр. 231—. GGKEY:7LRL4EYK77W.

[ObenAubin1989-2] Miloš Oben; Michel Aubin (1989). Njegoš i istorija u pesnikovom delu. Književne novine. стр. 63. Приступљено 7. 5. 2013. „Бјелице су племе у Катунској нахији. Водили су 1829. оружану бор- бу са два суседна племена, Озринићима и Цуцама. Да би успоставио мир, Петар I је решио да им пошаље Симу Милутиновића и Мојсија”

[WienKlasse1987-3] Kaiserl. Akademie der Wissenschaften in Wien; Österreichische Akademie der Wissenschaften. Philosophisch-Historische Klasse (1987). Schriften der Balkankommission, Linguistische Abteilung. Alfred Hölder.

[Vujačić1980-4] Vidak Vujačić (1980). Etos Crnogorke: tradicionalni oblici i sadržaji u životu Crnogorke. NIO "Pobjeda," OOUR Izvadačko-publicistička djelatnost. „Na primjer, svi Ozrinići slave Aranđelovdan. Neorganizovanija plemena, pak, nijesu imala zajedničku slavu, kao na primjer: Crmničani, Njeguši, Cuce, Bjelice, Ceklići, Grahovljani, Kuči, Rudinjani i drugi. Naravno, svako posebno bratstvo u ...”

[1]

[2]

[3]

[4]