Одбор народног спаса
Одбор народног спаса је 26. августа 1942. године основан у Сарајеву, окупираном од стране Независне Државе Хрватске, са циљем да организује наоружавање муслимана и оствари за Босну и Херцеговину што већи степен аутономије у НДХ све до издвајања Босне и Херцеговине из НДХ[1].[2] Председник одбора је био Салих Сафвет Башић али је пресудну улогу у доношењу одлука имао Узеир-ага Хаџихасановић који је био познати трговац из Сарајева и бивши сенатор.[3]. Један од првих 48 чланова одбора је био и Касим Добрача.
Одбор народног спаса је издао саопштење у којем је истакао да је његов задатак да се бори за успостављање реда и мира у земљи кроз заједничку сарадњу свих становника Босне и Херцеговине и потпуну слогу муслимана, православаца и католика. Усташка надзорна служба (УНС) У свом извештају од 11. септембра 1942. године је оценила да ове одредбе саопштења значе да Одбор народног спаса тражи аутономију Босне.[4]
Одбор народног спаса се бавио и пословима организације прихвата и смештаја великог броја муслиманских избеглица (мухаџира) са подручја Подриња који су избегли због акција ЈВУО у тој области.[5]
Референце
уреди- ^ „Текст о историји Сарајева у периоду 1918—1945”. Интернет сајт града Сарајева. Архивирано из оригинала 12. 12. 2013. г. Приступљено 2. август 2010. „„ Sarajevo je od kraja ljeta 1941. bilo preplavljeno brojnim muslimanskim muhadžirima, posebno onim iz Podrinja, koji su izbjegli od četničke zločinačke ruke. O njihovom smještaju i prehrani brinuo se Odbor "Narodnog spasa" koji je odmah nakon drugog četničkog pokolja nad muslimanima Foče formiran u Sarajevu 26. augusta 1942. od predstavnika svih muslimanskih društava i ustanova. Odbor je postao centar muslimanske protivustaške opozicije i autonomističke politike čiji je cilj bio izdvajanje BiH iz sastava NDH. Predsjednik Odbora je bio profesor Salih Safvet Bašić, koji se kao naibu-reis odlučno usprotivio potčinjavanju Islamske zajednice ustaškim vlastima..“”
- ^ „9. геноцид”. Патриотска лига Босне и Херцеговине. Архивирано из оригинала 20. 6. 2010. г. Приступљено 20. 7. 2010. „„Istovremeno je osnovan Odbor narodnog spasa u cilju naoružavanja Bošnjaka.............. Odbor narodnog spasa je konstituiran na skupu održanom u Sarajevu 26. VIII 1942. godine. Među 48 članova Odbora, pored ostalih, bili su Edhem Mulabdić, književnik, Mustafa Softić, gradonačelnik Sarajeva, Me hmed Handžić, predsjednik udruženja ilmije "El-Hidaje", zatim ugledni sarajevski advokati dr. Jusuf Tanović i dr. Zaim Šarac, hafiz Muhamed Pandža, Kasim Dobrača, Derviš Korkut, kustos Zemaljskog muzeja, dr. Asim Musakadić, gradski fizikus, te dr. Vejsil Bičakčić, poznati sarajevski ljekar.“”
- ^ „9. геноцид”. Патриотска лига Босне и Херцеговине. Архивирано из оригинала 20. 6. 2010. г. Приступљено 20. 7. 2010. „„ Na čelu Odbora je bio profesor Salih Safvet Bašić, tadašnji naibu-reis, dok je Odbor stvarno vodio Uzeir-aga Hadžihasanović, čuveni sarajevski trgovac i bivši senator.“”
- ^ „9. геноцид”. Патриотска лига Босне и Херцеговине. Архивирано из оригинала 20. 6. 2010. г. Приступљено 20. јул 2010. „„ U objavi Odbora narodnog spasa se ističe da je njegov zadatak da se bori kako bi se u zemlji uspostavio "red i mir", kroz "zajedničku suradnju cijelog žiteljstva Bosne i Hercegovine, te potpunu slogu muslimana, pravoslavnih i katolika". To je značilo, kako je ocijenila Ustaška nadzorna služba u jednom izvještaju od 11. IX 1942, da Odbor narodnog spasa u stvari traži "autonomiju Bosne".Ustaške vlasti su uopšteno smatrale da bošnjački autonomistički pokret predstavlja najveću unutrašnju opasnost za NDH. .“”
- ^ „Текст о историји Сарајева у периоду 1918—1945”. Интернет сајт града Сарајева. Архивирано из оригинала 12. 12. 2013. г. Приступљено 2. август 2010. „„ Sarajevo je od kraja ljeta 1941. bilo preplavljeno brojnim muslimanskim muhadžirima, posebno onim iz Podrinja, koji su izbjegli od četničke zločinačke ruke. O njihovom smještaju i prehrani brinuo se Odbor "Narodnog spasa" koji je odmah nakon drugog četničkog pokolja nad muslimanima Foče formiran u Sarajevu 26. augusta 1942. od predstavnika svih muslimanskih društava i ustanova. Odbor je postao centar muslimanske protivustaške opozicije i autonomističke politike čiji je cilj bio izdvajanje BiH iz sastava NDH. Predsjednik Odbora je bio profesor Salih Safvet Bašić, koji se kao naibu-reis odlučno usprotivio potčinjavanju Islamske zajednice ustaškim vlastima..“”
