Обредне песме
Обредне песме чувају паганско осећање живота и прастари дух сједињавања човека с природом. У многим крајевима, лирским обредним народним песмама, сачувана су веровања - да у природи царују божанства и зли демони, који могу донети и добро и зло, те да их ваља умилостивити даровима, игром и добрим речима. [1] Обредне песме су биле врло тврдокорне и нису прихватале утицаје песништва других народа. Млађи су прихватали песничко наслеђе од старијих генерација и нису мењали речи иако их каткад нису разумели. Језик обредних песама је чист и песнички сасвим изграђен. Стих већине подврста обредне лирике јесте седмерац, затим осмерац,десетерац а има их још и у четверцу и шестерцу.
Пратећи промене у природи, поједине подврсте обредних песмама везане су за годишња доба тј. одређене дане у току зиме, пролећа и лета.
Зимске обредне песме певале су се о новој години. Најстарије су коледарске и водичарске, а млађе божићне, вучарске песме и јовањске.[2]
Коледарске песме певале су се око Никољдана(Свети Никола) у оквиру старог обреда коледовања. У овим песмама доминира жеља да кућа економски напредује и да укућане служи здравље.
Водичарске песме су сачуване у малом броју. Рано су христијанизоване па су стари елементи тог обреда данас везани за хришћански празник Богојављање.[3]
Божићне песме су по свом карактеру паганске, у највећем броју примера то су христијанизоване коледарске песме. У божићне песме уплеле су се појединости из песама других врста, каткад и из породичних и љубавних. О Божићу су се одржавали и сабори у појединим местима, где су се певале и песме које нису строго обредне.
Вучарске песме се певају почетком године. Пева их група маскираних мушкараца "вучара", да отера вукове од куће домаћина.[4]
Јовањске песме су се певале на дан Светог Јована (зимског). Неке су позивног карактера, друге опет посвећене свецу а већи број песама је са породичним мотивима.
Пролећне обредне песме
Лазаричке песме певају се у рано пролеће и њима се исказивала жеља за здрављем, плодношћу, напретком и благостањем.
Ђурђевске песме певају се уочи Ђурђевдана и на сам празник. У песмама се говори о буђењу природе, здрављу и плодности животиња, биљака, људи.
Летње обредне песме (календарске)
Летње обредне песме (некалендарске)
Шири значај обредних народних песама је у томе што записи скупљача представљају богату грађу значајну за проучавање лирског народног песништва. Књижевна и културна баштина српског народа била би знатно сиромашнија без ових песама.[5]
Референце
уреди- ^ Српске народне лирске песме. Београд: Bookland. 2006. ISBN 86-7182-220-6.
- ^ Бован, Владимир (1989). Народна књижевност Срба на Косову и Метохији. Приштина: Јединство. ISBN 86-7019-034-6.
- ^ Српске народне лирске песме. Београд: Креативни центар. 2012. ISBN 978-86-7781-899-9.
- ^ „Вучари из Готовуше”. Архивирано из оригинала 30. 11. 2021. г. Приступљено 30. 09. 2020.
- ^ Бован, Владимир (1989). Народна књижевност Срба на Косову и Метохији. Приштина: Јединство. ISBN 86-7019-034-6.