ОШ „Јоца Милосављевић” Багрдан
Основна школа „Јоца Милосављевић“ у Багрдану је основана 1834. године и једна је од најстаријих у општини Јагодина и Поморављу. Добила је име по народном хероју Јовану Јоци Милосављевићу.
ОШ „Јоца Милосављевић“ | |
---|---|
Тип | државна школа |
Основана | 1836. |
Локација | Багрдан бб Багрдан |
Држава | Србија |
Директор | Снежана Милисављевић |
Веб-сајт | osjocamilosavljevic.nasaskola.rs |
Школу данас чине[1]:
- матична осморазредна школа у Багрдану
и издвојена одељења у:
Историја
уредиНастанак и развој школе у Багрдану (Копривници) током XIX века
уредиПрема записима Миливоја Петровића, школа у Багрдану је отворена 1834. године.[2] Из навода Добривоја Јовановића, може се претпоставити да је први учитељ у Багрдану био Павле (или Паво) Крецојевић. Према подацима које наводи, 1836. године, у Јагодини, са старијом класом радио је Павле Крецојевић који је то звање добио 4. новембра 1835. године, а „пре доласка у Јагодину пола године је био учитељ у Багрдану“[3]. Био је родом из Ирига (тадашња Аустро-угарска). Завршио је Гимназију на латинском и једну годину Богословије у Сремским Карловцима и био је добре способности.[3]
Према доступним писаним документима, у Багрдану је 1836. године постојала школа. У првом званичном извештају о школама у Кнежевини Србији након добијања аутономије у оквиру Турског царства који је сачинио Петар Радовановић, директор свих школа, наводи се „У Окружију Крагуевачком има шест школа: две правителственне у Крагујевцу; и обшествене у Баточини, Рачи, Багрдану и Врбави“. Извештај је поднет 21. маја 1836. године, након посета школама извршених у периоду од 19. априла до 14. маја исте године.[4] У извештају је наведено да је те 1836. године учитељ у Багрдану Срећко Миливојевић, родом из Ботуња, стар 21 годину, ожењен, годину дана у учитељском звању, добре способности и владања за сеоску школу.[5] У школи је било 14 ученика, плата учитеља је била „од детета по цванциг на месец“, а школска зграда је била „селска кућа прилична“.[6] У школи су се у том периоду изучавали: Молитве, Буквар, Читање часловца и псалтира, Численица и Упражненије у писању.[7]
Школа је вероватно, након преласка учитеља Срећка Миливојевића у Баточину 1839. године[8], накратко престала са радом да би њен рад био обновљен током школске 1841/1842. године.[9] Велики проблем у раду школе у том периоду био је мали број ђака, а самим тим и мала примања учитеља, као и непостојање школске зграде јер је школа били у кући коју је учитељ користио под кирију.[10]
Како се школа налазила у делу Багрдана званом Копривница, у многим документима до 1899. стоји уписана Копривница, као место школе у Јагодинском округу. Године 1899. је основана и школа у Милошеву, а исте године отворено је отворено и ново одељење школе у Багрдану.[1]
Списак учитеља школе у Багрдану (Копривници) у XIX веку
уредиПрема доступним подацима, учитељи у Багрдану током деветнаестог века су били:[11][12]
- Павле Крецојевић (1834. године, родом из Ирига)
- Срећко Миливојевић (1836 - 1839.године, родом из Ботуња)
- Исак Поповић (1841. године - )
- Јован Поповић (1848/49 - , из Ланишта)
- Атанасије Ћирић (1850. године, из Дубочице, Аустрија)
- Илија Миљковић (март 1852 - август 1855. године, из Домус Потока)
- Милојко (Миленко) Поповић (од 13. септембра 1855. године)
- Милосав Поповић (од 14. октобра 1855. године, из Гложана)
- Димитрије Брајковић (од 17. новембра 1857. године)
- Станко Петровић (1858. године)
- Станко Радосављевић (од 27. јула 1859. године, родом из Копривнице)
- Ђорђе Бугарски (1872)
- Михаијло Јовановић (1875)
- Коста Јовановић (1879)
- Петар Миловановић (1880)
Развој школе у Домус Потоку (Милошеву) током XIX века
уредиСписак учитеља школе у Домус Потоку (Милошеву) XIX веку
уредиПрема доступним подацима, учитељи у Милошеву (односно Домус Потоку) су били:[12]
- Сретен Јевтић (школска 1882/83. година)
- Љубомир Миливојевић (1883/84. година)
- Новак Ристовић - свештеник (1888. године)
- Стеван Радовановић (1888/89.)
- Михаило Ђурић (1889/90. године, I разред)
- Младен Обреновић (1889/90. године, II, III и IV разред)
Развој школе током XX века
уредиНакон Другог светског рата, школске 1944/45. године, основне школе су наставиле да раде под називом: народне школе. Поред школе у Багрдану, на овом подручју су и биле и школе у Ловцима и Стрижилу. Почетком школске 1946/47. народна школа у Багрдану је прерасла у непотпуну гимназију, а 23. октобра 1947. године у Багрдану је основана Стручна школа за ученике у занатству и индустрији, која је радила до 1953. године. Одлуком Министарства просвете НР Србије, школске 1950/51. године непотпуна гимназија је прерасла у осмолетку.[1]
Своје садашње име основна школа ,,Јован Јоца Милосављевић“ је добила 25. маја 1959. године. Школи у Багрдану су 1960. године припојене самосталне четворогодишње школе у Ловцима, Доњем Рачнику и Горњем Рачнику. Године 1963. придодата је самостална петоразредна школа у Стрижилу, а 1965. и осморазредна школа у Милошеву, чиме је школа у Багрдану добила своју садашњу структуру.[1]
Списак учитеља школе у XX веку
уредиРазвој школе током XXI века
уредиДан школе се обележава 21. маја, од школске 2011/12.[1]
Школа данас - структура
уредиМатична школа у Багрдану
уредиНова школа
уредиСтара школа
уредиСтара школска зграда, односно "стара школа" или "мала школа", како је мештани, ученици и наставници називају, налази се у центру Багрдана, на левој обали реке Осаонице, са леве стране пута који води ка Ловцима.
Саграђена је почетком двадесетог века, тачније 1903. године.
У овој згради наставу похађају ученици од првог до четвртог разреда. У њој се налази и фискултурна сала коју користе сви ученици школе, као и предшколска група ПУ "Пионир" Јагодина. У школском дворишту, лево од улаза у школску зграду налази се стабло дуда посађено у првој половини двадесетог века.
Издвојена одељења
уредиИздвојено одељење Милошево
уредиШкола у Милошеву је осморазредна. У школској 2015/2016. години школа има 50 ученика. Школа ради у две смене. Преподневна је резервисана за предметну наставу, док ученици од првог до четвртог разреда иду по подне.
Издвојено одељење Стрижило
уредиШкола у Стрижилу је четвороразредна. У школској 2015/16. год. школа има 16 ученика. Настава се одвија у преподневној смени.
Издвојено одељење Ловци
уредиШкола у Ловцима је четвороразредна. Школа има 29 ученика у школској 2015/16. год. Ученици похађају преподневну смену.
Издвојено одељење Доњи Рачник
уредиШкола у Доњем Рачнику је четвороразредна. У школској 2015/16. год. школа има 19 ученика. Ученици похађају преподневну смену.
Издвојено одељење Горњи Рачник
уредиШкола у Горњем Рачнику је неподељена школа. У школској 2015/16. год. школа има 2 ученика у само једном разреду. Ученици похађају преподневну смену.
Референце
уреди- ^ а б в г д „Званични сајт школе”.
- ^ Петровић 2003, стр. 58
- ^ а б Јовановић 2010, стр. 59
- ^ Драгићевић и сар., 2009: 29
- ^ Драгићевић и сар., 2009: 145
- ^ Драгићевић и сар., 2009: 156
- ^ Драгићевић и сар., 2009: 183
- ^ Петровић 2003, стр. 85
- ^ Јовановић 2010, стр. 249
- ^ Јовановић,2010: 107
- ^ Јовановић 2010
- ^ а б Јовановић 2014
Извори
уреди- Петровић, М. (2003). Школе и просвета Шумадије у XIX веку. Крагујевац: Јефимија
- Јовановић, Д. (2010). Основне школе у Јагодинском округу до 1850. године. Јагодина: Историјски архив Јагодина
- Јовановић, Д. (2014). Основне школе у Јагодинском округу 1851-1890. Јагодина: Историјски архив Јагодина
- Јовановић, Д. (2015). Основне школе у Беличком, Левачкоом и Темнићком срезу 1891-1918 Јагодина: Историјски архив Јагодина
- Драгићевић, Т., Тимотијевић, С., Маринковић, М. (2009). Школство у Србији: 1817 -1838: документа из Архива Србије. Београд: Историјски архив Србије