Википедија

Нутрија

Нутрија (лат. Myocastor coypus), такође позната као којпу,[1][2] врста је глодара из породице Echimyidae.[3] Први пут је ова врста описана 1792. године. Назив „нутрија” се користи у научној, стручној и другој литератури широм планете Земље, а потиче од назива, који су јој дали шпански конкистадори, када су открили ову врсту глодара. С обзиром на то да се понашао слично видри, дали су му назив „нутрија”, како се на шпанском језику назива видра. Дуго времена класификованa као једини члан породице Myocastoridae,[4] Myocastor је сада део Echimyidae, породицу бодљикавих пацова.[5][6][7]

Нутрија
Временски распон: касни плиоцен-данашњица
↓
Myocastor coypus
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Rodentia
Породица: Echimyidae
Племе: Myocastorini
Род: Myocastor
Врста:
M. coypus
Биномно име
Myocastor coypus
(Molina, 1782)[1]

Нутрије живе у јазбинама поред водених површина и хране се стабљикама речних биљака.[8] Првобитно пореклом из суптропске и умерене Јужне Америке, од тада је унете у Северну Америку, Европу, Азију и Африку, првенствено услед активности фармера крзна.[9] Иако се у неким регионима још увек лови и хвата замкама због крзна, њихове деструктивне навике копања и храњења често доводе нурије у сукоб са људима, и сматрају се инвазивном врстом.[10]] Нутрија такође преноси разне болести на људе и животиње углавном контаминацијом воде.[11]

Опис

уреди

Нутрија је један од најкрупнијих глодара на свету. Дужина тела варира између 35 и 65 cm, док је реп дугачак од 25 до 45 cm. Маса тела се креће од 4 до 9 kg, мада су регистроване јединке и са масом од 14 kg. Тело је здепасто са кратким екстремитетима и цилиндричним, типичним „пацовским репом”, обраслим ретким длакама и рожним плочицама. Између прва четири прста задњих ногу налазе се пловне мрежице. Секутићи су истакнути, наранџасто-жуте боје, а њушка је беличаста. Длака овог глодара је дуга и оштра, са густом поддлаком, а боја варира од светлих до тамнобраон тонова. На фармама нутрије селекцијом су добијене јединке чистих боја крзна (бело, црно, златно-жуто…).[12]

Распрострањење

уреди

Врста има станиште у Аргентини, Боливији, Бразилу, Парагвају, Уругвају и Чилеу.[1] Природно настањује територије Јужне Америке. У Европу је доспела почетком XX века, прво као гајена врста на фармама, а затим се неким случајем нашла у природи и од тада има широк ареал распрострањености. У Србији је први пут забележена 70-их година прошлог века. Данас се може наћи у Подунављу (Срем и Банат), на ушћу Велике Мораве, Млаве и Пека у Дунав, а спорадично и дуж Тисе. Ова врста се сматра инвазивном и представља потенцијалну опасност по аутохтоне врсте, као и по човека, јер је вектор разних узрочника болести: лептоспирозе, салмонелозе, пастеролозе, ботулизма итд.[1]

Станиште

уреди
 
Нутрија на реци Љубљаници

Нутрија је семиакватични глодар. Насељава реке, потоке, језера, забарена подручја и баре са развијеном приобалном вегетацијом. Своја склоништа, са тунелима пречника 20 cm, копа у обалу, док је сам улаз у води. Када ниво воде опадне, нутрија продубљује канале и прави нови отвор испод воде.[1]

Биологија

уреди

Нутрија је добар пливач и брз колонизатор. Живи у малим колонијама поред воде. Јединке се паре више пута током године, а женка окоти до шест, ређе више младунаца, обраслих длаком и са отвореним очима. Младунци су након три до пет дана по коћењу способни да пливају. Полну зрелост достижу са навршених 4-6 месеци старости. Животни век нутрије у природном окружењу је 3, ретко 4 године, а у заточеништву (фарме, кавези) од 6 до 8 година. Ова животиња је активна у сумрак и у зору, пред свитање, а у мирним стаништима, у којима нема предатора, и током целог дана. Нутрија се храни воденим биљкама, углавном. Такође, у њеној исхрани заступљена су разна семена житарица, корење итд. Постоје подаци да неретко користи и дагње као извор хране, као и да практикује копрофагију.[13]

Угроженост

уреди

Ова врста није угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење.[1]

Популациони тренд

уреди

Популација ове врсте се смањује, судећи по расположивим подацима.[1]

Таксономија

уреди
 
Лобања

Нутрију је први описао Хуан Игнацио Молина 1782. године као Mus coypus, припадника рода мишева.[14] Род Myocastor је 1792. доделио Роберт Кер.[15] Жофроа Сент Илер, независно од Кера, назвао је врсту Myopotamus coypus,[16] и повремено се назива овим именом.

Четири подврсте су опште признате:[14]

  • M. c. bonariensis: северна Аргентина, Боливија, Парагвај, Уругвај, јужни Бразил (RS, SC, PR, и SP)
  • M. c. coypus: централни Чиле, Боливија
  • M. c. melanops: острво Чилое
  • M. c. santacruzae: Патагонија

M. c. bonariensis, подврста присутна у најсевернијем (субтропском) делу нутријиног опсега, верује се да је тип нутрије који се најчешће преноси на друге континенте.[17]

Филогенија

уреди

Поређење ДНК и протеинских секвенци показало је да је род Myocastor сестринска група рода Callistomys.[18][7] Oва два таксона деле еволуционе афинитете са другим Myocastorini родовима: Proechimys i Hoplomys (оклопни пацови) с једне стране и Thrichomys с друге стране.

Кладограм на нивоу рода Myocastorini.
корен  
         
         

  Callistomys

 
 

  Myocastor (нутрија)

 
 
         

  Thrichomys

 
 
         

  Hoplomys

 
 

  Proechimys

 
 
 
Кладограм је реконструисан из митохондријалних и нуклеарних ДНК карактеристика.[5][6][19][18][20][21][7]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж Ojeda, R.; Bidau, C. & Emmons, L. (2016). „Myocastor coypus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2021.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 25. 5. 2021.  (језик: енглески)
  2. ^ „Myocastor coypus”. ITIS. Приступљено 23. 9. 2011. 
  3. ^ „Myocastor coypus (coypu)”. Animal Diversity Web, Museum of Zoology. University of Michigan. 1999. 
  4. ^ Woods, C. A. (1982). „The history and classification of South American Hystricognath rodents: reflections on the far away and long ago”. Ур.: Mares, M. A.; Genoways, H. H. Mammalian Biology in South America. Pittsburgh: University of Pittsburgh. стр. 377—392. 
  5. ^ а б Galewski, Thomas; Mauffrey, Jean-François; Leite, Yuri L. R.; Patton, James L.; Douzery, Emmanuel J. P. (2005). „Ecomorphological diversification among South American spiny rats (Rodentia; Echimyidae): a phylogenetic and chronological approach”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 34 (3): 601—615. PMID 15683932. doi:10.1016/j.ympev.2004.11.015. 
  6. ^ а б Upham, Nathan S.; Patterson, Bruce D. (2012). „Diversification and biogeography of the Neotropical caviomorph lineage Octodontoidea (Rodentia: Hystricognathi)”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 63 (2): 417—429. PMID 22327013. doi:10.1016/j.ympev.2012.01.020. 
  7. ^ а б в Fabre, Pierre-Henri; Upham, Nathan S.; Emmons, Louise H.; Justy, Fabienne; Leite, Yuri L. R.; Loss, Ana Carolina; Orlando, Ludovic; Tilak, Marie-Ka; Patterson, Bruce D.; Douzery, Emmanuel J. P. (2017-03-01). „Mitogenomic Phylogeny, Diversification, and Biogeography of South American Spiny Rats”. Molecular Biology and Evolution. 34 (3): 613—633. ISSN 0737-4038. PMID 28025278. doi:10.1093/molbev/msw261  . 
  8. ^ Taylor, K.; Grace, J.; Marx, B. (мај 1997). „The effects of herbivory on neighbor interactions along a coastal marsh gradient”. American Journal of Botany. 84 (5): 709. ISSN 0002-9122. JSTOR 2445907. PMID 21708623. doi:10.2307/2445907. 
  9. ^ LeBlanc, Dwight J. (1994). „Prevention and Control of Wildlife Damage – Nutria” (PDF). Animal and Plant Health Inspection Service. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 2. 2007. г. 
  10. ^ „Living with Wildlife – Nutria”. Приступљено 2019-03-22. 
  11. ^ Ca.Gov, Department of Fish and Wildlife. „California's Invaders:Nutria”. 
  12. ^ „Nutrija”. Lovačko udruženje „Fazan”. Архивирано из оригинала 27. 08. 2018. г. Приступљено 14. 08. 2018. 
  13. ^ „Myocastor coypus” (PDF). Europe aliens. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2017. г. Приступљено 14. 8. 2018. 
  14. ^ а б Woods, Charles A.; Contreras, Luis; Willner-Chapman, Gale; Whidden, Howard P. (1992). „Myocastor coypus” (PDF). Mammalian Species (398): 1—8. JSTOR 3504182. doi:10.2307/3504182. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-10-08. г. 
  15. ^ ITIS Report. „ITIS Standard Report: Myocastor”. Приступљено 5. 9. 2007. 
  16. ^ ITIS Report. „ITIS Standard Report: Myopotamus”. Приступљено 19. 12. 2007. 
  17. ^ Carter, Jacoby (29. 1. 2007). „Worldwide Distribution, Spread of, and Efforts to Eradicate the Nutria (Myocastor coypus) – South America”. United States Geological Survey. Приступљено 4. 9. 2007. 
  18. ^ а б Loss, Ana; Moura, Raquel T.; Leite, Yuri L. R. (2014). „Unexpected phylogenetic relationships of the painted tree rat Callistomys pictus (Rodentia: Echimyidae)” (PDF). Natureza on Line. 12: 132—136. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 06. 2021. г. Приступљено 23. 02. 2023. 
  19. ^ Fabre, Pierre-Henri; Galewski, Thomas; Tilak, Marie-ka; Douzery, Emmanuel J. P. (2013-03-01). „Diversification of South American spiny rats (Echimyidae): a multigene phylogenetic approach” (PDF). Zoologica Scripta (на језику: енглески). 42 (2): 117—134. ISSN 1463-6409. S2CID 83639441. doi:10.1111/j.1463-6409.2012.00572.x. 
  20. ^ Fabre, Pierre-Henri; Vilstrup, Julia T.; Raghavan, Maanasa; Der Sarkissian, Clio; Willerslev, Eske; Douzery, Emmanuel J. P.; Orlando, Ludovic (2014-07-01). „Rodents of the Caribbean: origin and diversification of hutias unravelled by next-generation museomics”. Biology Letters (на језику: енглески). 10 (7): 20140266. ISSN 1744-9561. PMC 4126619  . PMID 25115033. doi:10.1098/rsbl.2014.0266. 
  21. ^ Upham, Nathan S.; Patterson, Bruce D. (2015). „Evolution of Caviomorph rodents: a complete phylogeny and timetree for living genera”. Ур.: Vassallo, Aldo Ivan; Antenucci, Daniel. Biology of caviomorph rodents: diversity and evolution. Buenos Aires: SAREM Series A, Mammalogical Research — Sociedad Argentina para el Estudio de los Mamíferos. стр. 63—120. 

Литература

уреди
  • IUCN црвена листа угрожених врста, детаљнији подаци о врсти (језик: енглески)
  • Fabre, Pierre-Henri; Upham, Nathan S.; Emmons, Louise H.; Justy, Fabienne; Leite, Yuri L. R.; Loss, Ana Carolina; Orlando, Ludovic; Tilak, Marie-Ka; Patterson, Bruce D.; Douzery, Emmanuel J. P. (1. 3. 2017). „Mitogenomic Phylogeny, Diversification, and Biogeography of South American Spiny Rats”. Molecular Biology and Evolution. 34 (3): 613—633. ISSN 0737-4038. doi:10.1093/molbev/msw261. 
  • Sandro Bertolino, Aurelio Perrone, and Laura Gola „Effectiveness of coypu control in small Italian wetland areas” Wildlife Society Bulletin Volume 33, Issue 2 (June 2005) pp. 714—72.
  • Carter, Jacoby and Billy P. Leonard: „A Review of the Literature on the Worldwide Distribution, Spread of, and Efforts to Eradicate the Coypu (Myocastor coypus)” Wildlife Society Bulletin, Vol. 30, No. 1 (Spring, 2002), pp. 162—175.
  • Carter, J., A.L. Foote, and L.A. Johnson-Randall. 1999. Modeling the effects of nutria (Myocastor coypus) on wetland loss. Wetlands 19(1):209-219
  • Lauren E. Nolfo-Clements: Seasonal variations in habitat availability, habitat selection, and movement patterns of Myocastor coypus on a subtropical freshwater floating marsh. (Dissertation) Tulane University. New Orleans. 2006. ISBN 978-0-542-60916-9.
  • Sheffels, Trevor and Mark Systma. „Report on Nutria Management and Research in the Pacific Northwest” Center for Lakes and Reservoir Environmental Sciences and Resources, Portland State University. December 2007. Available on-line: [1]

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Нутрија&oldid=28494832”