Нови Кнежевац

градско насеље и седиште истоимене општине у Србији

Нови Кнежевац је градско насеље и седиште истоимене општине у Севернобанатском округу. Према попису из 2022. било је 5.688 становника.

Нови Кнежевац
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаНови Кнежевац
Становништво
 — 2011.5.688
 — густина45,8/km2
Географске карактеристике
Координате46° 02′ 33″ С; 20° 05′ 35″ И / 46.042482° С; 20.093011° И / 46.042482; 20.093011
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина71 m
Површина124,0 km2
Нови Кнежевац на карти Србије
Нови Кнежевац
Нови Кнежевац
Нови Кнежевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23330
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

Називи

уреди

Нови Кнежевац је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Törökkanizsa, нем. Neu Kanischa, рум. Noul Cnezat. Раније се званично звао Нова Кањижа или Турска Кањижа.

Прошлост

уреди

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Јозефова припада Тамишком округу Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.[1]

Кањижа је 1764. године била православна парохија Чанадског протопрезвитерата.[2]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место Кањижа налази у Тамишком округу Чанадског дистрикта. Ту су се налазили подуправни подуред, поштанска камбијатура и царинарница а становништво је претежно српско.[1] Када је 1797. године пописан православни клир ту су била два свештеника. Пароси, поп Теодор Костић (рукоп. 1760) и поп Григорије Кнежевић (1772) служили су се само српским језиком.[3]

Године 1809. јавља се као претплатник једне српске књиге спахија Георгије Сервијски "от Кањиже".[4] Током 19. века поседник "Турске Кањиже" био је Господар Георгије Сервијски. Њему је посвећена књига "Опадници" од Коцебуа, српски превод из 1840. године.[5] Овде постоји Капела Сервијски у Новом Кнежевцу.

Соколски дом је изграђен 1937. године.[6]

Током 2023. године у Новом Кнежевцу је одлуком власти преименован велики број назива улица, како би се уклонила имена улица дата по комунистима, што је председник општине образложио становиштем да су комунисти починили веће злочине и од окупатора. Укупно су промењени називи 44 улице.[7]

Демографија

уреди

У насељу Нови Кнежевац живи 6.083 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,8 година (38,1 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 2.780 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,50.

Становништво у овом насељу је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[8]
Година Становника
1948. 7.246
1953. 7.784
1961. 8.235
1971. 8.134
1981. 8.166
1991. 8.062 7.892
2002. 7.581 7.827
2011. 6.960
Етнички састав према попису из 2011.[9]
Срби
  
3.990 57,32%
Мађари
  
2.355 33,83%
Роми
  
142 2,04%
Хрвати
  
45 0,64%
Југословени
  
26 0,37%
Црногорци
  
24 0,34%
Македонци
  
16 0,23%
Албанци
  
12 0,17%
Немци
  
10 0,14%
Словаци
  
6 0,08%
Буњевци
  
5 0,05%
Муслимани
  
5 0,05%
Словенци
  
5 0,05%
Руси
  
3 0,04%
Украјинци
  
3 0,04%
Власи
  
1 0,01%
остали
  
19 0,10%
Регионална припадност
  
69 0,99%
неизјашњени
  
204 2,93%
непознато
  
33 0,47%
укупно: 6.960


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

уреди

Напомене

уреди

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Нови Кнежевац, на којој се налазе два насеља, Нови Кнежевац и Филић.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  3. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  4. ^ "Откровеније Америки", превод, Будим 1809.
  5. ^ Коцебу: "Опадници", превод, Будим 1840.
  6. ^ "Политика", 9. окт. 1937.
  7. ^ „НОВИ НАЗИВИ УЛИЦА У ОСАМ НАСЕЉЕНИХ МЕСТА У ОПШТИНИ” (на језику: српски). 28. 6. 2023. Приступљено 28. 6. 2023. 
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди