Новаја Ладога

град у Русији
(преусмерено са Нова Ладога)

Новаја Ладога (рус. Новая Ладога) насељено је место са административним статусом града на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у источном делу Лењинградске области и административно припада Волховском рејону.

Новаја Ладога
Новая Ладога
Новоладошка црква Светог Јована Богослова
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Лењинградска област
РејонВолховски рејон
Основан1704.
Статус града1704.
Становништво
Становништво
 — 2014.8.800
Географске карактеристике
Координате60° 06′ С; 32° 18′ И / 60.1° С; 32.3° И / 60.1; 32.3
Временска зонаUTC+3
Апс. висина15 m
Новаја Ладога на карти Русије
Новаја Ладога
Новаја Ладога
Новаја Ладога на карти Русије
Новаја Ладога на карти Лењинградске области
Новаја Ладога
Новаја Ладога
Новаја Ладога на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број187450, 187453
Позивни број(+7) 81363
Регистарска ознака47
ОКАТО код41 209 504
ОКТМО код41 609 104 001
Веб-сајт
new-ladoga-adm.ru/

Према проценама националне статистичке службе за 2014. у граду је живело 8.800 становника. Насеље има административни статус града од 1704. године.

Географија

уреди

Град Новаја Ладога налази се у северном делу Лењинградске области, и лежи на левој обали реке Волхов, на месту где се она улива у језеро Ладогу. Градско средиште налази се на малом полуострву које локални становници називају Медведец, а које је са севера и запада омеђено старим Петровим каналом и на истоку реком Волхов.

Сам град се налази на око 138 километара источно од Санкт Петербурга, односно 26 километара северно од рејонског центра Волхова. Седиште града налази се на надморској висини од 15 m.

Историја

уреди

Крајем XIV или почетком XV века на месту данашњег града подигнут је Никољско-Медведски манастир (рус. Никольско-Медведский мушки монастырь). Манастир око ког се убрзо развило мање село налазио се на око 15 километара низводно од древног насеља Стара Ладога (тада само Ладога) које се судећи по археолошким истраживањима сматра једним од најстаријих насељених места древног Руса.

Насеље почиње да добија на значају тек након избијања Великог северног рата када је (1702. године) по наредби императора Петра Великог око манастира подигнут заштитни бедем, а на самом ушћу Волхова саграђено бродоградилиште за војне бродове. За рад у бродоградилишту је из суседних насеља доведено преко 2.000 искусних радника. Две године касније, 1704. Петар Велики је декретом основао насеље Новају Ладогу којој је исте године доделио и службени статус града. У новоосновани град су из Старе Ладоге пренесене све административне институције, а велики број староладошких племића био је присиљен да се настани у новом граду. Године 1719. почела је изградња пловног Ладошког канала (тада зван Петровим каналом) који је додатно подигао трговачки и војнички значај самог града. Паралелно са старим каналом је у периоду 18611866. саграђен нови и савременији Новоладошки канал.

Током Другог светског рата у граду се налазила команда Ладошке флоте која је обезбеђивала комуникацију са опседнутим Лењинградом преко такозваног „Пута живота“ (рус. Дорога жизни).

Демографија

уреди

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 8.839 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. град имао око 8.800 становника.[1]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2014.
5.2717.8638.8059.83811.310[2]9.920[3]8.839[4]8.800

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014)
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

уреди