Нићифор Вријеније Старији
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Нићифор Вријеније (Старији) је био византијски војсковођа, магистрос и узурпатор, из завршне фазе грађанског рата који је у XI веку захватио Византију.
| Нићифор Вријеније | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. век |
| Место рођења | Једрене, |
| Место смрти | Једрене, |
| Породица | |
| Родитељи | Nikephoros Bryennios |
| Претходник | Michael VII |
| Наследник | Nikephoros III |
Биографија
уредиНићифор је као византијски командант учествовао у бици код Манцикерта 1071. године, у којој су византијске снаге доживеле пораз, што је покренуло нове потресе у држави. Већ 1072. године, он је угушио велику словенску побуну[1], после чега се налазио на положају дукса Бугарске (1072—1073), а потом и Драча[2].
Услед политичке кризе која је потресала Византијско царство, Вријеније је 1077. године подигао побуну против владавине младог Михајла VII (1071—1078) и прогласио се за цара. Он је у новембру ушао у Хадријанопољ (у коме је рођен) и упутио своје снаге на Цариград[1]. Њега је у освајању власти предухитрио други узурпатор Нићифор (III) Вотанијат (1078—1081), коме се град предао (март 1078) и он је постао нови византијски цар. Он је Вријенију понудио титулу цезара, што је он одбио и наставио своју побуну, коју је војском угушио каснији цар, Алексије (I) Комнин (1081—1118). Сам Вријеније је том приликом заробљен и ослепљен, али му је Вотанијат вратио сву имовину и доделио му нова звања и поседе[2].
Неколико година касније (1094/1095) Нићифор се нашао на челу одбране Хадријанопоља, који су опсели Кумани. На њиховом челу се налазио човек који је за себе тврдио да припада породици Диогена и да је син свргнутог и ослепљеног[а] цара Романа IV (1068—1071). Он је Нићифору предложио да му се придружи, али је он то одбио[2], а његова побуна је убрзо угушена.
Вријенијев син или унук, истог имена (Нићифор Вријеније) је био византијски војсковођа и историчар.
Напомена
уреди- ^ Роман је по наредби фактичког владара Византије, цезара Јована Дуке, брутално ослепљен и од последица тога је после само месец дана преминуо на једном од Принчевских острва код Цариграда.
Референце
уреди- ^ а б Острогорски, Георгије (1993). Историја Византије (II фототипско издање оригинала 1959). Београд.
- ^ а б в Kazhdan 1991 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFKazhdan1991 (help)
Литература
уреди- Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.