Нисим Албахари

нисим албахари
нисим албахари
	Нисим Албахари
Лични подаци
Датум рођења	28. јануар 1916.
Место рођења	Тешањ, Аустроугарска
Датум смрти	19. децембар 1991. (75 год.)
Место смрти	Сарајево, СР Босна и Херцеговина, СФР Југославија
Деловање
Члан КПЈ од	1935.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Херој
Народни херој од	27. новембра 1953.
Одликовања
	југословенска одликовања:
	страна одликовања:
	Партизански крст

Нисим Албахари (Тешањ, 28. јануар 1916 — Сарајево, 19. децембар 1991) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР БиХ и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 28. јануара 1916. године у Тешњу. У вишим разредима гимназије, коју је завршио у Сарајеву, дошао је у додир са револуционарном омладином и учествовао је у разним њеним културним, спортским и политичким акцијама.

После завршетка школе радио је, као приватни намештеник, у Сарајеву, где је истовремено наставио и револуционарну активност. Посебно се истицао у раду класног синдикалног покрета у Савезу приватних намјештеника и у СБОТИЧ-у. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1935, а следеће године осуђен је на једногодишњу робију коју је издржао у Сарајеву, београдској „Главњачи“ и на Ади Циганлији.

После повратка с робије, 1937. године, поново се посвећује у партијском раду, а у априлу 1940. године, после повратка с одслужења војног рока, постао је члан Месног комитета КПЈ за Сарајево. Као познати партијски ухапшен је и послат у концентрациони логор у Ивањицу, децембра 1940. године, где је остао све до 29. марта 1941. године.

После окупације Краљевине Југославије Нисим је, као члан Месног комитета, био активан у организовању устанка у Сарајеву и околини. Радио је на прикупљању оружја и санитетског материјала, јачању партијских организација. Касније је радио на формирању првих партизанских одреда у околини Сарајева. Био је заменик политичког комесара Семизовачке чете.

Приликом организовања партизанских одреда на сектору Вареш-Бреза, заробљен је у околини Вареша и доведен је у усташки затвор у Сарајеву. После жестоког мучења, пред само стрељање, успио је да, заједно са Исом Јовановићем, секретаром ПК КПЈ за БиХ, Милутином Ђурашковићем и Васом Мискином, побегне из затвора и да пребаци се на ослобођену територију Романије.

По доласку на Романију, постављен је за секретара Окружног комитета КПЈ за НОП одред „Звијезда“, где се истакао и као борац. У току Народноослободилачког рата прошао је многе борбе и јединице, био је: заменик политичког комесара чете и батаљона у Шестој источно-босанској бригади, секретар Окружног комитета КПЈ за Романију, члан Обласног комитета КПЈ за источну Босну, шеф одељења Озне за област Трећег корпуса и др.

После ослобођења Југославије, завршио је Високу школу политичких наука у Београду и налазио се на разним одговорним дужностима. Био је извесно време председник Савеза синдиката Сарајева, члан ПК КПЈ за Босну и Херцеговину и Централног комитета КП БиХ, од Оснивачког конгреса 1948. године.

Више од десет година био је у Централном комитету начелник Управе за кадрове, члан Извршног комитета ЦК КП Босне и Херцеговине. У више сазива биран је за посланика Републике и Савезне скупштине. Био је министар рада, у Влади СР Босне и Херцеговине, секретар Извршног виећа, секретар Скупштине СР Босне и Херцеговине, председник Организационо-политичког већа Скупштине СР Босне и Херцеговине и члан Савета федерације.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.^[1]

Референце

^ Narodni heroji 1 1982, стр. 24.

Литература

Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957. COBISS.SR 50964999
Ћирковић, Симо (2009). Ко је ко у Недићевој Србији 1941—1944. Београд: Просвета. COBISS.SR 170123788
Ko je ko u Srbiji '95 — biografski leksikon. Beograd: Bibliofon. 1995. COBISS.SR 92130567
Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167

[FOOTNOTENarodni_heroji_1198224-1] Narodni heroji 1 1982, стр. 24.

[1]