Нина Дударова (рус. Нина Александровна Дударова; 1903 — 1992) била је ромска песникиња, учитељица, писац и преводилац.

Нина Дударова
Датум рођења1903.
Место рођењаСанкт ПетербургРуска Империја
Датум смрти1992.
Место смртиМосква Русија

Биографија

уреди

Рођена је 1903. у Санкт Петербургу, од мајке Ромкиње (која је била певачица и плесачица у ромском хору) и очуха Руса, који је Дударову одгајио као сопствено дете.[1]

Након студија педагогије, 1925. године, придружила се тада недавно основаној Сверуској унији Рома у Москви. Један од циљева синдиката био је борба против неписмености и формирање школа на ромском језику. Године 1926. добила је налог да са колегом, ромским песником и преводиоцем, Николајем Панковим изради абецеду за ромски језик.[1]

На ћирилици су засновали дијалект руских Рома. Овом абецедом писана је велика количина ромске литературе (преко 300 књига између 1927. и 1938. године).[1] Међутим, овај утицај је опао углавном у Москви и неколико градова Совјетског Савеза, и завршио се 1938. године када се званична совјетска политика према Ромима променила из третмана као засебног народа који би требало да се развија као саставни елемент совјетског друштва до интеграционизма.[2] У раним данима Совјетског Савеза објављени су многи буквари на тему образовања Рома за употребу не само у ромским школама, већ и за одраслу неписмену ромску популацију. Дударовин буквар Nevo Drom: Bukvaryo Vash Bare Manushenge био је један од првих.[3]

Дударова и Панков били су уредници књижевне и друштвене рецензије Nevo Drom (Нови пут) и учествовали су у објављивању популарних алманаха у којима је Дударова објављивала песме за децу прожете социјалистичком идеологијом. У то време помагала је и у превођењу дела Александра Пушкина на ромском језику и руководила је културно-друштвеним клубом Loly Cheren (Црвена звезда). Путовала је државом држећи предавања о образовању, наводним злочинима, вери, хигијени и женским правима.[1]

Од 1930-их предавала је ромски језик у позоришту Ромен, у Москви, и радила као уредник књижевности за децу.[4] После Другог светског рата, Совјетски Савез се одрекао свих програма на ромском језику и Дударова је изгубила популарност.[1] Преминула је 1992. у Москви.

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д Collectif; Fouque, Antoinette; Calle-Gruber, Mireille; Didier, Béatrice (2015-11-26). Le Dictionnaire universel des créatrices (на језику: француски). Éditions des femmes. ISBN 978-2-7210-0651-6. 
  2. ^ Marushiakova, Elena; Popov, Vasselin (2008). "Soviet Union Before World War II". Factsheets on Romani History. Project Education of Roma Children in Europe, Council of Europe. Retrieved 7 March 2020.
  3. ^ Marushiakova, Elena; Popov, Vesselin (2017-12-22). „Politics of Multilingualism in Roma Education in Early Soviet Union and Its Current Projections”. Social Inclusion (на језику: енглески). 5 (4): 48—59. ISSN 2183-2803. doi:10.17645/si.v5i4.1128. 
  4. ^ Kendrick, Donald (2007). Historical Dictionary of the Gypsies (Romanies).  Спољашња веза у |title= (помоћ) (PDF) (Second ed.). Scarecrow Press. ISBN 978-0810864405.