Никола Херцигоња

југословенски композитор и музиколог

Никола Херцигоња (Винковци, 19. фебруар 1911Београд, 8. јула 2000) познати је југословенски композитор и музиколог.[1] Херцигоња је објавио више од 200 музиколошких и публицистичких радова у дневној и периодичној штампи и на радију.

Никола Херцигоња
Лични подаци
Датум рођења(1911-02-19)19. фебруар 1911.
Место рођењаВинковци, Аустроугарска
Датум смрти8. јул 2000.(2000-07-08) (89 год.)
Место смртиБеоград, СРЈ

Биографија

уреди

Херцигоња је студирао композицију на Музичкој академији у Загребу. Херцигоња је био истакнути просветни радник у Одељењу за народну просвету (Просветном повереништву) ЗАВНОХ[2] Од 1950. до 1975. радио је као професор историје музике и музикологије на Музичкој академији у Београду. Аутор је више од 300 музичких дела различитих жанрова - од монументалних музичко-сценских дела (сценски ораторијумГорски вијенац“, музичко-сценска визија „Планетаријом“, опера-балет „Ставте памет на комедију“, ораторијум „Јама“, „Слуга Јернеј и његово право“ до масовних песама, као што је „Свечана песма“ и „Друже Тито ми ти се кунемо“.

Листа дела

уреди

Оркестарска дела

уреди
  • Симфонијски капричо Пан (1935)
  • Успаванка (1940)
  • Скице из Црне Горе (1948)
  • Симфонијски плес Линђо (1952)
  • Свита на теме старих дубровачких игара (1959)

Клавирска

уреди
  • Свита Вањка (1941)

Вокална

уреди
  • Кантата Горски вијенац (1951)
  • Кантата Исти смо ход (1965)
  • Тито то смо сви ми (1947)
  • Свечана свита (1949)
  • Три игре из Црне Горе и Боке (1954)
  • Ву клети (1956)

Референце

уреди
  1. ^ Kovačević, Krešimir (1974). Muzička enciklopedija 2, Gr-Op. Zagreb: Jugoslovenski leksikografski zavod. стр. 115. 
  2. ^ Огризовић, Михајло. Просвјета у народној револуцији (зборник публикован као св. 12. Радова Завода за педагогију Филозофскога факултета Свеучилишта у Загребу), Школске новине, Загреб, 1978, стр. 86.