Никола Никић
Никола Никић (Модрича, 7. јануар 1956) бивши је српски и југословенски фудбалер, тренутно фудбалски тренер.
| Никола Никић | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 7. јануар 1956. | ||
| Место рођења | Модрича, ФНРЈ | ||
| Позиција | лево крило | ||
| Сениорска каријера* | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1971—1976 1976—1979 1979—1984 1985 1985—1987 1987—1988 1988—1991 1991—1992 1992—1993 |
Модрича Звијезда Градачац Жељезничар Сарајево Егалео Арис Солун ПАОК Жељезничар Сарајево Челик Зеница Борац Бања Лука |
133 19 53 9 67 |
(32) (3) (12) (0) (13) |
| Тренерска каријера | |||
| 1993–1998 1998–2000 2000–2003 2005–2007 2004–2007 2007–2008 2009–2010 2010–2011 2012–2013 2017–2018 2018– |
Модрича Максима Колубара Лазаревац Модрича Максима Жепче БиХ до 19 БиХ до 21 Модрича Максима ТОШК Тешањ Модрича Максима Борац Шамац Братство Грачаница | ||
| * Датум актуелизовања: 22. новембар 2018. | |||
Играчка каријера
уредиКаријеру је почео у Модричи након чега је прешао у Звијезду Градачац. Као добар нападач био је близу преласка у Челик Зеница али се у задњем тренутку предомислио и прелази у Жељезничар из Сарајева 1979. године. У својих пет сезона у клубу постао је један од најзначајнијих играча Жељезничара због своје брзине и доброг осећаја за гол.[1] Године 1985. прелази у Арис у Грчкој где је играо до 1987. године. У сезони 1987/88. преселио се у солунски ПАОК и одиграо само 9 лигашких утакмица,[2] након чега се враћа у Жељезничар. Играчку каријеру завршава у Модричи средином деведесетих година.
Са Жељезничаром је играо у финалу Купа Југославије 1981. године када су поражени од Вележа из Мостара.[3] Највећи успех у каријери му је било полуфинале УЕФА купа 1985. године када је Жељезничар под водством Ивице Осима избачен од стране мађарског Видеотона.[4] Добре игре из тог периода су му омогућиле ангажман у Грчкој.
У играчкој каријери је наступао за следеће клубове:
- Модрича Максима (1973—1976)
- ФК Звијезда Градачац (1976—1979)
- Жељезничар Сарајево (1979—1985)
- Егалео Атина (1985)
- ФК Арис Солун (1985—1987)
- Паок Солун (1987—1988)
- Жељезничар Сарајево (1988—1990)
- Челик Зеница (1990—1991)
- Борац Бања Лука (1992—1993)
Никада није наступао ни за једну репрезентацију некадашње Југославије.
Тренерска каријера
уредиНајвећи тренерски успех му је увођење Модриче Максиме у Премијер лигу Босне и Херцеговине 2003. године. Након тога преузима Жепче и упоредо води репрезентацију Босне и Херцеговине до 19 године с којом је остварио доста лоше резултате. Од 11. јануара 2007. је водио репрезентацију Босне и Херцеговине до 21 године. Познат је по томе што је дао шансу да игра Едину Џеки, који је касније постао добар играч.[5]
У богатој тренерској каријери је водио следеће клубове:
- Модрича Максима (1993—1998)
- Колубара Лазаревац (1998—2000)
- Модрича Максима (2000—2003)
- Жепче (2005—2007)
- Репрезентација БиХ до 18 (2004-2007)
- Репрезентација БиХ до 21 (2007-2008)
- Модрича Максима (2009—2010)
- Тошк Тешањ (2010-2011)
- Модрича Максима (2012—2013)
- Борац Шамац (2017—2018)
- Братство Грачаница (2018-)[6]
Био је спортски директор Модриче Максима[7] од 2010.
Приватно
уредиИма троје деце, сина и две кћерке. Његов син Бранислав је такође фудбалер, једно време је играо у Грчкој.[8] Занимљиво да је од малих ногу навијач Партизана.[9][10]
Успеси
уреди- Жељезничар
- Куп Југославије: финале 1980/81. (играч)
- Модрича
- Прва лига Републике Српске: 1. место 2002/03. (тренер)
Референце
уреди- ^ „Sport klub: Nikola Nikić”. rtvusk. 22. 11. 2018. Архивирано из оригинала 23. 11. 2018. г. Приступљено 22. 11. 2018.
- ^ „Iz ugla: Nikola Nikić”. 1921.ba. 14. 09. 2017. Приступљено 22. 11. 2018.
- ^ „Cup of Yugoslavia 1980/81.”. rsssf.com. 22. 11. 2018. Приступљено 22. 11. 2018.
- ^ „Sećanje: Željo je u finalu! Nije...”. mondo.rs. 24. 04. 2015. Архивирано из оригинала 28. 11. 2018. г. Приступљено 22. 11. 2018.
- ^ „"Kažu mi 'gde pozva u repku ovog šljivotresa', a on 'otrese' Barsu"”. b92 sport. 11. 04. 2018. Приступљено 22. 11. 2018.
- ^ „Nikola Nikic profile”. transfermarkt.com. 22. 11. 2018. Приступљено 22. 11. 2018.
- ^ „Nikola Nikić- od legende Želje do traktoriste”. mondo.rs. 03. 04. 2018. Архивирано из оригинала 23. 11. 2018. г. Приступљено 22. 11. 2018.
- ^ „Branislav Nikić uspešan u Grčkoj, odmara u rodnoj Modriči”. glas-regije.com. 21. 06. 2017. Архивирано из оригинала 23. 11. 2018. г. Приступљено 22. 11. 2018.
- ^ „Dogodovštine Nikole Nikića”. pravdabl.com. 06. 03. 2015. Приступљено 22. 11. 2018.
- ^ „Intervju Nikole Nikića”. youtube. 04. 10. 2017. Приступљено 22. 11. 2018.
Спољашње везе
уреди- Профил Николе Никића на сајту worldfootball.net
- Очеви и синови: Никола и Бранислав Никић, РТРС
