Никола Лончар
Никола Лончар (Крагујевац, 31. мај 1972)[1] је бивши српски кошаркаш и председник КК Раднички. Играо је на позицијама бека шутера и крила.
Никола Лончар | ||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | ||||||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 31. мај 1972. | |||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Крагујевац, СФРЈ | |||||||||||||||||||||||||||
Држављанство |
Србија Шпанија | |||||||||||||||||||||||||||
Висина | 1,98 m | |||||||||||||||||||||||||||
Информације о каријери | ||||||||||||||||||||||||||||
Проф. каријера | 1989—2006 | |||||||||||||||||||||||||||
Позиција | бек / крило | |||||||||||||||||||||||||||
Сениорска каријера | ||||||||||||||||||||||||||||
Године | Клуб | |||||||||||||||||||||||||||
1989—1995 1995—1996 1996—1997 1997—1998 1998 1998—1999 2000 2001—2002 2002—2005 2005—2006 2006 |
Партизан Реал Мадрид Варезе ПСЖ Расинг Макаби Тел Авив Хувентуд Монтекатини Терме Бреоган Естудијантес Партизан Олимпија Милано | |||||||||||||||||||||||||||
Репрезентативна каријера | ||||||||||||||||||||||||||||
Југославија | ||||||||||||||||||||||||||||
Медаље
|
Клупска каријера
уредиНикола је кошарком почео да се бави у родном Крагујевцу одакле 1989. долази у Партизан. Са црно-белима је провео наредних шест сезона и за то време освојио два Првенства Југославије, два Купа и највреднији трофеј Куп Европских шампиона 1992. године.
Године 1995. одлази први пут у иностранство и потписује за славни Реал Мадрид, који је тада тренирао његов бивши тренер из Партизана Жељко Обрадовић. Са Мадриђанима проводи једну сезону а након тога одлази у италијански Варезе где се задржава такође једну годину.
Од 1997. до 1999. је играо за француски ПСЖ Расинг где га је довео Божидар Маљковић. Године 1998. одлази у славни Макаби из Тел Авива где није успео да се снађе па је убрзо добио отказ и вратио се у Шпанију у екипу Хувентуда. Након тога следи једна полусезона у италијанској екипи Монтекатини Терме.
Лончар се 2000. године поново враћа у Шпанију и потписује за екипу Бреогана где проводи наредне две сезоне. Након тога следе три сезоне у Естудијантесу где је и оставио највећи траг у својој иностраној каријери. Са њима је стигао до финала плеј-офа АЦБ лиге у сезони 2003/04.
У септембру 2005. се вратио у Партизан,[2] али се није дуго задржао јер добио отказ већ у јануару 2006.[3] Након тога је отишао у италијански Армани џинс Милано, код тренера Саше Ђорђевића, где је остао до краја сезоне и након тога завршио каријеру.
Репрезентација
уредиЛончар је са репрезентацијом СР Југославије освојио златне медаље на Европском првенству 1997. и на Светском првенству 1998. Такође је освојио и сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996. и бронзану медаљу на Европском првенству 1999.
После кошарке
уредиНакон завршетка играчке каријере Лончар је остао да живи у Шпанији и ради као коментатор за кошаркашке утакмице на једној шпанској спортској телевизији. Основао је 2015. године ККК Раднички.
Успеси
уредиКлупски
уреди- Партизан :
- Евролига (1) : 1991/92.
- Првенство Југославије (1) : 1991/92.
- Првенство СР Југославије (1) : 1994/95.
- Куп Југославије (1) : 1992.
- Куп СР Југославије (2) : 1994, 1995.
Репрезентативни
уредиРеференце
уреди- ^ „Профил на сајту АЦБ лиге”. Архивирано из оригинала 17. 07. 2014. г. Приступљено 25. 08. 2014.
- ^ „Никола Лончар у Партизану!”. Архивирано из оригинала 02. 09. 2014. г. Приступљено 02. 09. 2014.
- ^ „Лончар то није заслужио”. Архивирано из оригинала 02. 09. 2014. г. Приступљено 02. 09. 2014.
Спољашње везе
уреди