Никола Драговић (Подгорица, 20. децембар 1987) српски је кошаркаш. Игра на позицији крилног центра.

Никола Драговић
Никола Драговић
Лични подаци
Пуно име Никола Драговић
Датум рођења (1987-12-20)20. децембар 1987.(36 год.)
Место рођења Подгорица, СФРЈ
Држављанство Србија
Висина 2,06 m
Информације о каријери
НБА драфт 2010. / није изабран
Проф. каријера 2006—
Позиција крилни центар
Јуниорска каријера
2006—2010 УКЛА бруинси
Сениорска каријера
Године Клуб
2005—2006
2010—2012
2012—2014
2014—2015
2015
2015
2016
2016—2017
2017—2018
2018—2019
2019
2019
2019—2020
2020—2021
2021
Авала Ада
Спартак Санкт Петербург
Авелино
Игокеа
Лукојл Академик
Мителдојчер
Ваноли Кремона
Асвел
Сарагоса 2002
Манреса
Минерос де Закатекас
Шардари Горган
Ал Вехда
ОКК Београд
Колосос Родос
Репрезентативна каријера
 Србија

Каријера

уреди

Клупска

уреди

Драговић је сениорску каријеру почео у екипи Авала Аде током сезоне 2005/06. Од 2006. до 2010. године је играо на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу за колеџ тим УЦЛА Бруинс (енгл. UCLA Bruins).[1]

У европску кошарку се вратио лета 2010. године и потписао за Спартак Санкт Петербург. Провео је две сезоне у Спартаку, с тим што је у другој сезони због повреде мало играо.[2]

У августу 2012. је потписао уговор са италијанским Авелином,[3] и са њима је провео наредне две сезоне.

У септембру 2014. је потписао уговор са Игокеом.[4] Почетком фебруара 2015. напустио је клуб из Лакташа.[5] Касније тог месеца је потписао за бугарски Лукојл Академик где проводи остатак сезоне и осваја првенство Бугарске. Од новембра до краја децембра 2015. био је члан немачког Мителдојчера, да би последњег дана 2015. године потписао уговор са тимом Ваноли Кремона из италијанске Серије А.[6] У сезони 2016/17. био је играч Асвела, а наредну сезону је провео у екипи Сарагосе 2002.

У октобру 2018. године је постао играч Манресе да би у фебруару 2019. прешао у мексички клуб Минерос де Закатекас.[7] Дана 1. априла 2019. је поново променио средину и прешао у ирански клуб Шардари Горган.[8] Крајем 2019. године одлази у Саудијску Арабију где потписује за Ал Вехду из Меке.[9] Дана 22. децембра 2020. је потписао за ОКК Београд.[10] У марту 2021. је напустио ОКК Београд и прешао у грчки Колосос Родос до краја сезоне.[11]

Репрезентативна

уреди

Са кадетском репрезентацијом Србије и Црне Горе освојио је златну медаљу на Европском првенству 2003. у Шпанији. Исти успех је поновио две године касније са селекцијом до 18 година на Европском првенству у Београду. Освојио је и две златне медаље са селекцијом до 20 година на Европским првенствима 2006. и 2007. године.[12] После раздруживања Србије и Црне Горе одлучио се да игра за Србију.

На Универзијади у Шенџену 2011. године као капитен, предводио је тим Србије који је успео да одбрани злато освојено на претходној Универзијади у Београду (2009. године), победивши тим Русије у финалу.

Успеси

уреди

Клупски

уреди

Репрезентативни

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Драговић на сајту УЦЛА”. uclabruins.com. Приступљено 24. 3. 2014. 
  2. ^ „Драговић напушта Спартак”. kosarka.rs. Архивирано из оригинала 24. 3. 2014. г. Приступљено 24. 3. 2014. 
  3. ^ „Драговић се договорио са Авелином”. novosti.rs. Приступљено 24. 3. 2014. 
  4. ^ „Драговић месец дана у Игокеи”. b92.net. Приступљено 25. 9. 2014. 
  5. ^ „Још један одлазак из Игокее”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 17. 10. 2018. г. Приступљено 12. 2. 2015. 
  6. ^ „Никола Драговић појачао Кремону”. b92.net. Приступљено 16. 1. 2016. 
  7. ^ „Драговић после Шпаније завршио у Мексику”. zurnal.rs. Приступљено 2. 2. 2019. 
  8. ^ „Драговић из Мексика у Иран”. basketballsphere.com. Архивирано из оригинала 05. 04. 2019. г. Приступљено 1. 4. 2019. 
  9. ^ „Al Wehda tabs Nikola Dragovic”. eurobasket.com. Приступљено 31. 12. 2019. 
  10. ^ „Искусни Никола Драговић појачао редове ОКК Београда”. okkbeograd.org.rs. 22. 12. 2020. Архивирано из оригинала 16. 01. 2021. г. Приступљено 29. 12. 2020. 
  11. ^ „Nikola Dragović napustio OKK Beograd, karijeru nastavlja u Grčkoj”. mozzartsport.com. 20. 3. 2021. Приступљено 18. 4. 2021. 
  12. ^ „Nikola DRAGOVIC”. fiba.com. Приступљено 18. 4. 2021. 

Спољашње везе

уреди