Никола Вујчић (песник)
Никола Вујчић (Велика Градуса код Сиска, 27. јун 1956) српски је књижевник.
Никола Вујчић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 27. јун 1956. |
Место рођења | Велика Градуса, ФНР Југославија |
Биографија
уредиДипломирао је на Филолошком факултету у Београду. Био је уредник часописа „Знак“, главни и одговорни уредник „Књижевне речи“, уредник у Књижевној омладини Србије, главни и одговорни уредник листа Вукове задужбине „Задужбина“. Био је уредник у издавачкој кући "Филип Вишњић" и "Службени гласник". Члан је српског ПЕН центра и Српског књижевног друштва. Живи у Београду.
Својом поезијом чини један истрајан и самосвојан глас српске поезије. Укључивши се у токове европског песништва, Вујчић упорно исписује своју поетску матрицу преиспитујући вечито медијум у којем се остварује. У својој првој књизи Вујчић се знао држати архетипова од којих је најзначајнији вода. Касније су преостали само лирски субјект, језик и речи. Речи су посматране као трошни предмети, несавршени језик који их именује, релативизује све, стварајући празнину. Остаје само песма изаткана од трошности која се осипа у ништавило. Песма постоји изван света о којем пева и у којем је настала.[1][2]
Награде
уреди- Награда „Браћа Мицић”, за књигу Чистилиште, 1993.
- Змајева награда, за књигу Препознавање, 2002.
- Дисова награда, 2009.
- Награда „Бранко Миљковић”, за књигу Докле поглед допире, 2010.
- Награда „Мирослав Антић”, за књигу Докле поглед допире, 2011.
- Награда „Ђура Јакшић”, за књигу Докле поглед допире, 2011.
- Награда „Заплањски Орфеј”, за песму „Потпаљивање ватре”, 2014.[3]
- Награда „Кондир Косовке девојке”, 2015.
- Награда „Скендер Куленовић”, 2015.
- Награда „Стеван Пешић”, за књигу поезије Скривености, 2017.
- Награда „Златни сунцокрет”, за књигу поезије Скривености, 2017.[4]
- Награда „Сава Мркаљ”, за животно дело, 2019.[5]
- Награда „Жичка хрисовуља”, 2021.
- Велика базјашка повеља, 2022.
- Награда „Десанка Максимовић”, за укупни допринос српској поезији, 2024.[6]
Дела
уредиКњиге песама
уреди- Тајанствени стрелац (1980)
- Нови прилози за аутобиографију (1983)
- Дисање (1988)
- Чистилиште (1994)
- Кад сам био мали (песме за децу, 1995)
- Препознавање (2002)
- Звук тишине (2008)
- Нови прилози за аутобиографију (друго, допуњено издање, 2008)
- Расути звук (2009)
- Докле поглед допире (2010)
- Докле поглед допире и друге песме (2012)
- Сведочење (2014)
- Скривености (2017)
- Соба, изабране песме, двојезично српски/енглески (2019)
- У једном дану (2022)
- Пуне су ми очи даљине, изабране и нове песме (2024)
Књиге песама на страним језицима
уреди- Ноћи и друге песме (Noptile si alte poeme), Темишвар, 2011,
- Докле поглед допире (До кај што погледот допира), Скопје, 2013,
- Тишина у камену (Cisza w kamieniu), Варшава, 2015,
- Докле поглед допире (Дoкъдето погледът достига), Пловдив, 2013.
Преводи
уреди- Вјачеслав Купријанов: Земљино небо (2006)
- Генадиј Ајги: Наклон - певању (2012)
- Иван Ахметјев: Тако бих увек (2016)
- Владимир Бурич: Црно и бело (2019)
- Хенрих Сабгир, Елегије (2023)
Приређена издања
уреди- Меша Селимовић: Круг, роман, 1983,
- Антологија српске народне књижевности за децу, 1997, 2006, 2008,
- Изабрана дела Григора Витеза, 2011.
О његовој поезији објављена су два зборника:
- Поезија Николе Вујчића (поводом Змајеве награде, Нови Сад, 2008)
- Никола Вујчић, песник (поводом награде Жичка хрисовуља, Краљево, 2022)
Извори
уреди- ^ Поезија Николе Вујчића, зборник радова, Матица Српска, Нови Сад, 2008. COBISS.SR 230885383
- ^ Како писци пишу / Давид Албахари ... [ет ал.] ; приређивач Славиша Лекић. - Београд : Службени гласник, 2006 (Београд : Гласник). - 96 стр. COBISS.SR 133969676
- ^ РТС: Вујчићу награда „Бранко Миљковић“ (13.10.2011), Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ „"Златни сунцокрет" Николи Вујчићу”. Блиц. Приступљено 2. 2. 2018.
- ^ „Награда „Сава Мркаљ“ Николи Вујчићу”. ССР. 5. 10. 2019. Приступљено 31. 12. 2022.
- ^ Ћирић, С. „Песма као откриће моћи језика”. Politika Online. Приступљено 2024-05-25.
Спољашње везе
уреди- Никола Вујчић (Српско књижевно друштво) (језик: српски)
- Николи Вујчићу награда „Бранко Миљковић“, 13. октобар 2011. (језик: српски)