Никозија (округ)
Никозија округ (грч. Λευκωσία, тур. Lefkoşa) је званична подручна јединица првог реда у оквиру Кипра. Званично седиште округа је истоимени град Никозија, главни град Кипра, тачније јужни део града, будући да су његова северна половина и северна половина округа под турском окупацијом.
Округ Никозија Λευκωσία, Лефкозија / Lefkoşa | |
---|---|
Држава | Кипар |
Админ. центар | Никозија (јужни део) Привремено: - |
Површина | 1.850 (део под владом Кипра. 2.001) km2 |
— број ст. | 279.545 (део под владом Кипра. 2.001) |
— густина ст. | 151 (део под владом Кипра) ст./km2 |
Званични веб-сајт |
Положај и границе
уредиОкруг Никозија се налази у средишњем делу државе Кипар и дели границе са:
- на истоку - округ Фамагуста,
- на југоистоку - округ Ларнака,
- на југу - округ Лимасол,
- на југозападу - округ Пафос,
- на северу - округ Керинеја.
Природни услови
уредиДати округ Никозија обухвата средишњи део острва Кипар, са обалом ка Средоземном мору на западу. На северу округа се издижу Керинејске планине. У средишњем делу издналази главна остврска равница Месаорија, док се на издижу Тродос планине, духовно средиште православља на острву.
Историја
уредиНикозија округ постоји у данашњим границама од времена британске управе над острвом, а као такав наследила га је и задржала млада кипарска држава у првим годинама постојања. 1974. године турска војска је заузела северну половину округа са северним делом седишта, северним делом Никозије. У рукама званичне владе остала је јужна половина округа.
Становништво и насеља
уредиТрадиционално становништво округа су били и остали већински православни Грци и мањински муслимански Турци. Традиционално, турско становништво је било бројније у северном делу округа, у јужном подножју Керинејских планина. Међутим, некада помешано становништво је данас подељено у складу са поделом Кипра. По последњем попису из 2001. године у делу округа под управом званичне владе живи 279.545 становника.
Највеће насеље и званично седиште округа је град Никозија (100.000 ст., делом под окупацијом). Познат је и град Морфу (15.000 ст., под окупацијом), у западном делу округа.