Нижићи (пољ. Nizice, Niżyce; рус. Ни́жичи) су били средњовековно западнословенско племе које је било део племенског савеза Лужичких Срба (једно од три племенска савеза Полапских Словена), заједно са Далеминцима, Сорбима, Лужичанима, Милчанима, Нишанима, Суселцима и другим племенима.[1][2][3]

Нижићи (Ни́жичи) на карти на којој је приказан размештај лужичкосрпских племена у VIII—X веку.

У другој половини 1. миленијума Нижићи су насељавали области око обе обале реке Лабе од града Белгерна (длсрп. Belegora; срп. Белогора) на територији данашње немачке државе Саксоније. Нижићи су живели у окружењу других лужичко српских племена. Источни суседи били су им Лужичани, јужни Милчани и Далеминци, југозападни Суселци, а северозападни Жирмунти.[1][2]

У 10. веку Нижиће покоравају Германи, као и сва остала племена Лужичких Срба,[4] временом су понемчени, прешли су на немачки језик и прихватили немачку културу.

Извори

уреди
  1. ^ а б Большая Советская Энциклопедия. 
  2. ^ а б „Commons.wikimedia.org”. Архивирано из оригинала 27. 9. 2012. г. 
  3. ^ Седов Васильевич Валентин (1995). Славяне в раннем средневековье. Москва: Фонд археологии. стр. 143. ISBN 5-87059-021-3. 
  4. ^ Седов Васильевич Валентин (1995). Славяне в раннем средневековье. Москва: Фонд археологии. стр. 144. ISBN 5-87059-021-3.