Нижићи
Нижићи (пољ. Nizice, Niżyce; рус. Ни́жичи) су били средњовековно западнословенско племе које је било део племенског савеза Лужичких Срба (једно од три племенска савеза Полапских Словена), заједно са Далеминцима, Сорбима, Лужичанима, Милчанима, Нишанима, Суселцима и другим племенима.[1][2][3]
![](http://up.wiki.x.io/wikipedia/commons/thumb/c/cf/%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%BE%D0%B2.png/220px-%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%BE%D0%B2.png)
У другој половини 1. миленијума Нижићи су насељавали области око обе обале реке Лабе од града Белгерна (длсрп. Belegora; срп. Белогора) на територији данашње немачке државе Саксоније. Нижићи су живели у окружењу других лужичко српских племена. Источни суседи били су им Лужичани, јужни Милчани и Далеминци, југозападни Суселци, а северозападни Жирмунти.[1][2]
У 10. веку Нижиће покоравају Германи, као и сва остала племена Лужичких Срба,[4] временом су понемчени, прешли су на немачки језик и прихватили немачку културу.
Извори
уреди- ^ а б Большая Советская Энциклопедия.
- ^ а б „Commons.wikimedia.org”. Архивирано из оригинала 27. 9. 2012. г.
- ^ Седов Васильевич Валентин (1995). Славяне в раннем средневековье. Москва: Фонд археологии. стр. 143. ISBN 5-87059-021-3.
- ^ Седов Васильевич Валентин (1995). Славяне в раннем средневековье. Москва: Фонд археологии. стр. 144. ISBN 5-87059-021-3.