Ниацин
Витамин Б3, исто познат као ниацин, никотинска киселина, и витамин ПП,[5] је органско једињење са формулом C5H4NCO2H, и у зависности од коришћене дефиниције, једна од између четрдесет и осамдесет есенцијалних људских нутријената. Ова безбојна, растворна у води чврста материја је дериват пиридина, са карбоксилном групом (COOH) у 3-позицији. Други облици витамина Б3 укључују кореспондирајући никотин амид ("ниацин амид "), где је карбоксилна група замењена са карбоксамидном групом (CONH2), као и комплекснији амиди. Термини ниацин, никотин амид, и витамин Б3 су еквивалентни, и они се користе за било ког члана ове фамилије једињења, пошто она имају сличну биохемијску активност.[6]
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
nicotinic acid
| |||
| Други називи
ниацин
| |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| 3DMet | B00073 | ||
| Бајлштајн | 109591 | ||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| DrugBank | |||
| EC број | 200-441-0 | ||
| Гмелин Референца | 3340 | ||
| KEGG[1] | |||
| MeSH | Niacin | ||
| RTECS | QT0525000 | ||
| UNII | |||
| |||
| |||
| Својства | |||
| C6H5NO2 | |||
| Моларна маса | 123,11 g·mol−1 | ||
| Агрегатно стање | Бели кристали | ||
| Густина | 1,473 g/cm3 | ||
| Тачка кључања | разлаже се[4] | ||
| 0.018 g cm-3 | |||
| log P | 0.219 | ||
| Киселост (pKa) | 2.201 | ||
| Изоелектрична тачка | 4.75 | ||
| Индекс рефракције (nD) | 1.4936 | ||
| Диполни момент | 0.1271305813 D | ||
| Фармакологија | |||
| Начини употребе | Интрамаскуларно, орално | ||
| Фармакокинетика: | |||
| 20-45 min | |||
| Опасности | |||
| Главне опасности | Узрокује озбиљну иритацију ока | ||
ЕУ класификација (DSD)
|
 Xi
| ||
| R-ознаке | R36/37/38 | ||
| S-ознаке | S26,S36 | ||
| NFPA 704 | |||
| Тачка паљења | 193 °C | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Никотинамид је структурни део коензима NADP, део процеса респирације.[7] Месо, џигерица, јаја, млеко, риба, кромпир и зелено воће су богати витамином Б3. Недостатак овог витамина се може видети код особа који болују од пелагре, кожне болести.[8] Пелагра се такође појављује и код особа у поодмаклим фазама алкохолизма. Превелика конзумација Б3 витамина може да доведе до оштећења јетре, што је веома редак случај.[5][9]
Извори
уреди- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ а б Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 598—600. ISBN 0781744431.
- ^ Tatò F, Vega GL, Grundy SM (1998). „Effects of crystalline nicotinic acid-induced hepatic dysfunction on serum low-density lipoprotein cholesterol and lecithin cholesteryl acyl transferase”. Am. J. Cardiol. 81 (6): 805—7. PMID 9527102.
