Никсар
Никсар (тур. Niksar, грч. Νεοκαισάρεια; стара имена: Кабира, Неоцезареја, Диополис и Себасте) је град у Турској у вилајету Токат. Према процени из 2011. године у граду живи 24.552 становника[1]. Никсар се налази 57 km североисточно од града Токата, на обронцима изнад Никсарске долине[2]. Данашњи назив града представља измењен облик римског имена - Неоцезареја[3].
| Никсар тур. Niksar | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Турска |
| Вилајет | Токат |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 24.552 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 35′ 00″ С; 36° 57′ 00″ И / 40.583333° С; 36.95° И |
| Апс. висина | 350 m |
  Никсар Никсар на карти Турске | |
| Поштански број | 60600 |
| Позивни број | 0356 |
| Регистарска ознака | 60 |
| Веб-сајт | |
| www.niksar.gov.tr | |
Историја
уредиЗа време Понтске краљевине град је био познат као Кабеира (грч. Κάβειρα), док је за време владавине Римског царства био познат под именом Неоцезареја[2]. Митридат VI од Понта је имао ловачки дом у околини града[2]. Током Трећег Митридатовог рата, године 71. п. н. е. око града се водила битка у којој је Луције Лициније Лукул Млађи победио Понтску војску. После 7 година град заузима Гнеј Помпеј Велики[2].
Помпеј је Никсар прогласио градом и дао му име Диополис. Касније је римски вазал Питодорида, удовица Полемона I прогласила град за своју престоницу и дала му име Себасте[4] Не зна се када је тачно град добио римско име Неоцезареја (Neocæsarea), али се под тим именом спомиње у делу Плинија Старијег „Naturalis historia“. Највероватније је град добио име Неоцезареја током владавине Тиберија[4].
Град је за време Римског царства био важан хришћански центар. Први епископ Неоцезаријски је био свети Григорије Чудотворац. Од епископа су познати и свети Павле Неокесаријски као и свети мученик Тома Неокесаријски. Познат је и светац из 3. века Троадије Неокесаријски.
У данашњем Никсару се 315. године одржао Други помесни сабор хришћана[4]. Град је потпуно уништен у земљотресу 344. године, а слична судбина га је задесила и 499. године[4]. Када се 395. године Римско царство поделило на два дела Никсар је постао део Источног римског царства (Византије). У средњем веку власт над градом се често мењала, тако да су га у неким периодима држали хришћани, а у неким муслимани. Године 1068. Данишменд Гази (Мелик Гази) је освојио град од Византије и опљачкао га[4]. Град је напредовао када га је Данишменд Гази прогласио престоницом Данишменидске државе. Оснивач династије Данишменида је сахрањен у граду, а његов маузолеј се и данас налази ту[2].
Крајем 12. века, град је са целом Данишменидском државом ушао у састав селџучке државе — Иконијског султаната[3].
Након монголске инвазије у 13. веку град је био у саставу неколико мањих емирата све до краја 14. века[3]. Године 1397. Никсар је подпао под власт Османског царства[4]. За време владавине Отоманског царства, велика тврђава у Никсару је служила као место окупљања за отоманску војску. Тако је нпр. Мехмед II Освајач из града кренуо у освајање Трапезунта[3].
Након пропасти Османског царства 1923. године Никсар улази у састав данашње државе Турске.
Демографија
уреди| 1990. | 2000. |
|---|---|
| 35.201 | 44.808 |
Референце
уреди- ^ „Никсар на сајту http://www.world-gazetteer.com”. Архивирано из оригинала 30. 06. 2013. г. Приступљено 07. 10. 2011. (језик: енглески)
- ^ а б в г д Никсар на сајту www.planetware.com Архивирано на сајту Wayback Machine (4. септембар 2011) (језик: енглески)
- ^ а б в г Никсар на сајту romeartlover.tripod.com (језик: енглески)
- ^ а б в г д ђ Чланак о Неоцезареји у католичкој енциклопедији (језик: енглески)
