Свети Нектарије Егински
Свети Нектарије Егински (грч. Άγιος Νεκτάριος Αιγίνης; Силиври, 1. октобар 1846 — Атина, 8. новембар 1920), световно име Анастасије Кефалас, (грч. Αναστάσιος Κεφαλάς) био је епископ Александријске православне цркве, митрополит Пентапољски као и православни теолог.[1] Проглашен је за светитеља.
| Свети Нектарије Егински | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. октобар 1846. |
| Место рођења | Силиври, Османско царство |
| Датум смрти | 8. новембар 1920. (74 год.) |
| Место смрти | Атина, Краљевина Грчка |
| Митрополит Пенатопољски Нектарије | |
Рођен је 1. октобра 1846. у Тракији у сиромашној породици.[2] Био је пети од шесторо деце. Након основне школе, преселио се у Цариград. Године 1866. прешао је у град Хиос, где је радио као учитељ. Након десет година службе се замонашио и узео име Лазар. Године 1877. примио је монашки постриг под именом Нектарије, и јерођаконски чин. Неколико година је живео у Атини, где је 1885. године дипломирао на Богословском факултету Универзитета у Атини.
Године 1886. рукоположен је у чин свештеника. Исте године, примио је и чин архимандрита, и постао секретар Александријске патријаршије. Сава Косановић га је сретао када је био гост александријског патријарха Софронија и спомиње га неколико пута у свом путопису Пут на Синај.[3] Године 1889. изабран је за митрополита Пентапољског. Године 1892. Нектарије је примио службу проповедника у Грчкој, а у периоду 1894−1908. водио је теолошку школу у Атини. Након одласка у пензију, живео је у Тројичком манастиру у Егини, по којој се и назива Егински.
Умро је у Атини, 8. новембра 1920. године, од рака простате. Канонизован је 1961. године од стране Цариградске патријаршије.
Испод капеле Светог Јована Шангајског у Сан Франциску, у којој се после његове сахране врше богослужења, основана је америчка мисионарска парохија Св. Нектарија Егинског, кога је отац Јован Максимовић веома поштовао и волео.
Над његовом моштима су се дешавала чуда исцељења.[4] Филм о његовом животу из 2021. Божији човек је имао велики успех у биоскопима у Грчкој.
Данас се честице његових моштију налазе у три цркве у Србији: у храму Светог Димитрија у Косовској Митровици, где су премештене из манастира Тумане,[5] у храму Светог Нектарија у Ваљеву[тражи се извор] и капели Светог Јована Богослова на Православном богословском факултету у Београду.[тражи се извор]
Референце
уреди- ^ „Свети Нектарије Егински • Радио ~ Светигора ~”. svetigora.com (на језику: српски). 2023-11-22. Приступљено 2024-01-23.
- ^ „Житије Светог оца Нектарија Егинског Чудотворца – Епархија ваљевска” (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23.
- ^ Косановић 2019, стр. 334, 341.
- ^ Исцељена девојчица од смртоносног уједа змије („Вечерње новости“, 11. април 2015)
- ^ „Мошти Светог Нектарија Егинског пренете у храм Светог Димитрија”. ТВ Most. Радио Косовска Митровица. 27. 5. 2021. Архивирано из оригинала 30. 6. 2023. г.
Литература
уреди- Житие святого Нектария // Мелинос М. Я говорил со святым Нектарием. ТСЛ., 1995. — С. 13-24.
- Косановић, Сава (2019). Крстом и пером, сабрани списи. Епархија будимљанско никшићка - Никшић и Институт за теолошка истраживања - Београд. ISBN 978-86-7405-217-4.
