На Кордуну гроб до гроба

На Кордуну гроб до гроба је пјесма везана за период из 1941. године, када је усташки режим починио масовне злочине геноцида на Кордуну и цијелој територији „НДХ“. То се наставило до краја рата, са посебно трагичном офанзивом у прољеће 1942, када су усташе, домобрани, Нијемци и Италијани опколили Петрову гору. Већи дио опкољеног народа је убијен, а понеке су мајке, изнемогле од глади и ужаса, остављале и своју дјецу у дупљама дрвећа. Пробој обруча на Петровој гори је обухватао и такве очајничке акције као што је био јуриш око 300 „рогуљаша“ (сељаци наоружани само рогуљама) на добро наоружане усташе утврђене на врху Петровац.

На цијелој територији Кордуна број жртава фашизма током цијелог Другог свјетског рата износи 27.457, односно око 30% предратног становништва. Као сјећање на ове догађаје настала је позната народна пјесма „На Кордуну гроб до гроба“.

Недоумица око ауторства

Треба напоменути да иако одређени извори тврде да је пјесма резултат народног стихотворца по имену Владимир Милић (Влаја Милић) из Глибовца, у Смедеревској Паланци^[1] аутор ове пјесме је пјесникиња Десанка Ћуић-Качар из Лике.

Текст

Нa Кордуну гроб до гробa,
трaжи мајкa синa свогa.
Нaшлa гa je, нa гроб клeклa
и овaко сину рeклa:
"О, моj синe, рaдост моja,
гдje почивa млaдост твоja?"
Отaц плaчe, мајкa цвили:
"Oтвори сe, гробe мили".
Гробaк сe je отворио,
син је мајци говорио:
"Нe плaч' милa мајко моja,
тeшкa ми је сузa твоja.
Тeжa ми је сузa твоja,
нeго црнa зeмљa моja.
Иди, мајко, jaви роду,
дa сaм пaо зa слободу.
Кaжи, мајко, кaжи роду,
дa сe бори зa слободу.
Хајдe, мајко, дому свомe,
нe долaзи гробу момe".

Извори

^ Песничка душа у бриџ панталонама,

Види још

Спољашње везе

О ауторству пјесме

[1] Песничка душа у бриџ панталонама,

[1]