Zalivski kartel sa sjedištem u Matamorosu, Tamaulipas, osnovan je 1920. godine. Kartel je sada podeljen na male, konkurentske bande.[1] Aktivan duž meksičke obale u Meksičkom zalivu, je najverovatnije najstarija kriminalna organizacija, osnovana od strane krijumčara Huana Nepomusena Gere.[2]

Karakteristike

уреди

Iako se danas, kao i većina kartela, prvenstveno bave trgovinom drogom, to nije bio njihov glavni posao. Naime, koristeći period prohibicije, Zalivski kartel je švercovao alkohol u SAD, a kada je prohibicija ukinuta, prešli su na ilegalne aktivnosti vezane za kockanje, krađu automobila i prostituciju. Ali vremenom shvate da im to ne donosi zadovoljavajuću zaradu, pa 70-ih prelaze na trgovinu drogom i u tome postaju više nego uspješni. U to vrijeme, neprikosnoveni bogovi trgovine drogom, pre svega kokainom, bili su kolumbijski karteli. Sa jednim od najvećih, kartelom Kali, Huanom Garsijom Abregom, tadašnjim šefom Zalivskog kartela, pregovarao je o nabavci kokaina iz Kolumbije, koji je potom dalje distribuirao, uglavnom u SAD. Kako je zalivski kartel ubrzo, prema procenama DEA-e, počeo da šalje 20 tona kokaina mjesečno u SAD, kako bi posao išao što lakše, Garsija Abrego je duž severne meksičke granice izgradio skladišta za skladištenje tona kokaina. Ali problemi su nastali kada je Garsija Abrego uhapšen 1996. Kao i obično u ovakvim situacijama, usljedila je krvava borba za upražnjeno mjesto šefa, a kao pobednik je izašao Oziel Kardenas Gilen. Prvo što je uradio je da je na svoju stranu prebacio oko 30 dezertera iz elitnih jedinica meksičke vojske, čiji je posao bio da se bore protiv narko kartela. Nakon prelaska na stranu, ovi bivši elitni vojnici postali su naoružano krilo Zalivskog kartela i nazvali su sebe Los Zetas. Njihov posao je u početku bio da zaštite Gilenovu poziciju u organizaciji, a kada je Gilen postao neprikosnoveni šef i vođa najuticajnijeg kartela u Meksiku, proširio je ovlašćenja Los Zetasa tako što je počeo da ih koristi u obračunima sa drugim kartelima. Zalivski kartel i Los Zetas su tako postali najmoćnija narko organizacija u Meksiku, što je neminovno dovelo do sukoba sa kartelom Sinaloa, koji je DEA smatrala najvećim kartelom u Meksiku jer su kontrolisali najveći broj saveznih meksičkih država. Pokušavajući da se odbrani od pretenzija konkurenata, Sinaloa je osnovao i svoje vojno krilo – Los Negros, ali nisu imali šanse protiv vrhunski obučenih i bolje opremljenih Los Zetasa. Najkrvaviji sukobi dogodili su se 2004. koji su na kraju rezultirali pobjedom Los Zetasa i preuzimanjem poslovanja i teritorije Sinaloe. Činilo se da je ta pobjeda podstakla glad bivših elitnih specijalnih snaga za vlašću, što je rezultiralo raskolom između Zalivskog kartela i Los Zetasa 2010 godine. Nakon toga, stari saveznici su postali ogorčeni neprijatelji..[3]

Uz Los Zetas, Zalivski kartel je banda sa najvećim brojem kidnapovanja u Meksiku. Odgovoran je za pranje novca, podmićivanje, trgovinu oružjem, navođenje na zločin, pokušaje ubistva i reketiranje. Nakon razlaza sa Los Zetasom, Zalivski kartel je izgubio veoma bitne vođe, a unutrašnje borbe su dovele do brojnih ubistava i hapšenja kako u Meksiku, tako i u Sjedinjenim Američkim Državama.[4]

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ „ODSECAJU GLAVE, VEŠAJU LEŠEVE O MOSTOVE, ZARAĐUJU MILIJARDE: Meksiko je talac nemilosrdnih narko kartela, a ovo su najmoćniji”. kurir.rs (на језику: српски). 2024-05-10. Приступљено 2024-05-10. 
  2. ^ http://tuzlanski.ba. „Tuzlanski.ba”. Tuzlanski.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-05-10.  Непознати параметар |dat= игнорисан (помоћ)
  3. ^ „Narkokarteli u sedam godina ubili 60.000 ljudi”. www.vecernji.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2024-05-10. 
  4. ^ http://tuzlanski.ba (2014-11-16). „Tuzlanski.ba”. Tuzlanski.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-05-10.