Нацрт:Андрија Ђ. Алексић
 | {{преместити|{{замени:PAGENAME}}}}. Проверите да ли је нацрт референциран и јесу ли испуњене опште стилске смернице пре него што га затражите премештање у простор чланака. Пронађи изворе: "Андрија Ђ. Алексић" — Гугл вести · Гугл новине · Гугл књиге · Гугл академик · HB · JSTOR · Гугл бесплатне слике · WL Последњу измену ове странице објавио је уредник Kizule (разговор | доприноси) на датум 27. јануар 2024. у 01:14. (освежи) |
Андрија Ђ. Алексић | |
|---|---|
 Андрија Ђ. Алексић пешадиски потпуковник Југословенске војске. | |
| Датум рођења | 3. децембар 1888. |
| Место рођења | Врмбаје, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 30. јун 1960. (71 год.) |
| Место смрти | Београд, ФНРЈ |
Андрија Ђ. Алексић (рођен Врмбаје-Ивањица 03.12.1888 од оца Ђера и мајке Станке, умро 30.6.1960 у Београду). Био је учесник у Балканским ратовима, Првом светском рату, Другом светском рату. Носилац је Карађорђеве звезде са мачевима 4 реда(1916) , Белога орла са мачевима 4 реда(1918), златном медаљом за храброст(1915), медаљом за храброст(1912), медаљом за храброст(1913), Француским ратним крстом са палмом(1918), медаљом за војнчке врлине(24.10.1922), орденом Светог Саве петог реда(21.10.1923), белог орла петог реда(1929), Југословенске круне четвртог реда(1930), споменицом 1912,1913 и споменицом за светски рат. Орден белог орла четвртог реда, орден Светог Саве четвртог реда, орден светог спаса четвртог реда( Грчко одликовање), орден фениска трећег реда( Грчко одликованје).
Био је учесник у ратовима
1912-1913. Српско - Турском рату на Куманову, Прилепи и Битољу.
1913- Српско-Бугарском рату на јежевом пољу и Брегалници
1914- Велком рату у Вишеграду,Ваљеву, Шапцу и Рудничкој офанзиви
1915- Великом рату у Књажевцу за време одступања кроз Албанију.
1916- Великом рату на Солунском фронту, Кајмакчалану итд.
1917- Великом рату на Солунском фроонту, Соколу и Трнавској коси.
Рововској коси, у пробоју Бугарског фронта, разоружавању Бугара на Куманову, заузећу Крушевца и Аранђеловца.
1941- Албански фронт заробљен другом половином априла месеца од стране Немачке војске.
Заробљен је код Охрида на Албанском фронту 1941 године са 46. пешадиским пуком од стране Немачке војске, био је у 4 Немачка логора све до 1945 године када је ослобођен и враћен у ослобођену Југославију. У току првог светског рата рањаван је три пута.
