Наташа Дракулић
Наташа Дракулић (Бихаћ, 1979) српски је сценариста и књижевник.
Наташа Дракулић | |
---|---|
Датум рођења | 1979. |
Место рођења | Бихаћ, СФРЈ |
Биографија
уредиОдрасла је у Кореници,[1] у Лици, Хрватска. Од 1995. живи у Београду где је дипломирала на Факултету политичких наука и Факултету драмских уметности.
Написала је 4 позоришне драме и низ радио-драма реализованих на Радио Београду. Сценаристкиња је 5 епизода играно-документарног серијала „Заборављени умови Србије” о Александру Соловјеву, Владимиру Дворниковићу, Ивану Ђаји, Кости Стојановићу и Милану Влајинцу на Радио-телевизији Србије. Уз Александра Ђају, сценаристкиња је и игране серије од десет епизода „Мансарда” на истој телевизији. Заједно са Радославом Павловићем написала је сценарио за документарно-играни филм „Крушедол” Радио-телевизије Војводине. Сценариста је музичко-плесног пројекта за младе „ТНТ” (Тотално нови талас) емитованог на Радио-телевизији Републике Српске. Сценариста је фестивала „Беовизија” 2009. Косценариста документарног филма „Гринго” у режији Дарка Бајића 2011. као и мјузикла „Главо луда” у режији Николе Булатовића у Позоришту на Теразијама чија је премијера била у септембру 2012. Сценариста едукативног-играног филма „Посматрачи” у режији Николе Љуце на тему трговине људима емитованог на РТС-у октобра 2016. године. Одговорни уредник редакције Дечјег програма РТС-а од 2009. године до октобра 2022-е. Драматург документарно- играног филма "Петровачка цеста", производња РТС 2022.
Дракулић је сценарио за 120 епизода теленовеле „Заустави време” хрватске продуцентске куће АВА, први пројекат, који је радила београдска испостава АВА-е. Заменила је Јелену Вељачу као косценаристкињу (сарадња са Наташом Антулов) на теленовели „Закон љубави” исте куће. Заједно са Предрагом Антонијевићем сценариста 10 епизода серије „Убице мог оца” емитоване на РТС-у 2016/2017, 12 епизода другог серијала ове серије чије је премијерно емитоване било на ТОП каналу 2017/2018. трећег циклуса (11 епизода) емитоване на ТОП каналу (Нова С), 10 епизода 4 циклуса, 12 епизода 5 циклуса (самостално) и 12 епизода 6 циклуса . Заједно са Предрагом Антонијевићем косценариста је филма о Првом светском рату „Заспанака за војнике” чија је премијера била 1. новембра 2018. Косценариста словеначке тв новеле „Река љубезни” у првој и другој сезони за ПОП тв. Косценариста филма „Последња баријера” босанско-херцеговачког редитеља Јасмина Дураковића. Сценариста филма „Дара из Јасеновца”.
Награде
уреди- Орден Карађорђеве звезде трећег степена (15. фебруар 2021).[2]
Дјела
уредиДраме
уреди- Реци да
- Неке ствари и остало
- Френсис
- Главо луда
Радио-драме
уреди- Срчани удар
- Освајање месеца-минијатуре
- Музика као сан
- Стан
- Високе потпетице
- Туба
- Миленко Стојковић — прича о херојству и пријатељству
- Мехмед паша Соколовић
- Гостионица код срећне звезде
- Суматра
Књиге за дјецу
уреди- Вила Ружица
- Деспотица Теодора
- Лила то сам ја
Сценарији
уреди- Серије
- Рингишпил (серија) - (8 епизода) сценариста
- Бунар (серија) - (11 епизода) сценариста
- Певачица - (24 епизода) сценариста
- Државни службеник - (12 епизода) драматург
- Црвени месец - (3 епизоде) косценариста
- Убице мог оца — шест сезона (67 епизода) сценариста
- Река љубезни — две сезоне (125 епизода) косценариста
- Ларин избор — (15 епизода) косценариста
- Закон љубави — (15 епизода) косценариста
- Заустави време — (120 епизода) сценариста
- Мансарда — (10 епизода) косценариста
- Заборављени умови Србије — (5 епизода) сценариста
- Филмови
- Крушедол — косценариста
- О Гринго — косценариста
- Пут ружама посут — драматург
- Посматрачи — сценариста
- Заспанка за војнике — косценариста
- Дара из Јасеновца — сценариста
Референце
уреди- ^ „Nataša Drakulić: Srbija je moja domovina, a u Hrvatskoj su moji grobovi”. P-portal (на језику: хрватски). 2. 8. 2018. Приступљено 7. 4. 2022.
- ^ „Списак одликованих - Сретење 2021.” (PDF). Председник Републике Србије. 15. 2. 2021.
Спољашње везе
уреди- Наташа Дракулић на сајту IMDb (језик: енглески)
- ИНТЕРВЈУ Наташа Дракулић, ауторка романа „Дара из Јасеновца”: Душе жртава заслужују мир („Вечерње новости”, 29. септембар 2021)