Нанајци
Нанајци (рус. нанайцы, енгл. Nanai) су тунгуско-манџурски народ, чији језик припада јужој (манџурској) грани тунгуско-манџурских језика. Традиционална територија Нанајаца се налази на обалама реке Амур и њених притока, река Усури и Горин (или Гирин) у Хабаровском крају Руске Федерације, као и на обалама реке Сунгари у североисточној Кини.[3]
_family.jpg) Нанајска породица | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 18.000 | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Русија (Хабаровска Покрајина) | 12.160[1] |
 Кина (Хејлунгђанг) | 5.354[2] |
| Језици | |
| нанајски, руски (у Русији), мандарински кинески (у Кини) | |
| Религија | |
| тибетански будизам, шаманизам, православље | |
| Сродне етничке групе | |
| Остали тунгуско-манџурски народи | |
Популација
уредиПрема резултатима пописа становништва Руске Федерације, Нанајаца је 2010. било 12.003.[1] У Кини је према попису становништва 2000. године живело 4.640 Нанајаца, a 2010 тај број је порастао на 5.354.[2]
Језик
уредиНанајски језик припада јужој (манџурској) грани тунгуско-манџурских језика и најближи је улчијском и орочијском језику. Постоје два дијалекта нанајског, а то су доњоамурски и горњоамурски дијалекат.[3] Почетком 21. века већина Нанајаца говори руским као матерњим језиком, а проценат говорника нанајског је у непрестаном опадању.
Вера
уредиНанајци су већином православне вероисповести, али су се међу њима одржала традиционална анимистичка веровања и шаманизам.
Извори
уреди- ^ а б „Резултати пописа становништва Русије 2010. Национални састав становништва”. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 08. 2011. г. Приступљено 31. 08. 2017.
- ^ а б „Попис становништва Кине 2010”. 2010. Архивирано из оригинала 08. 11. 2013. г. Приступљено 25. 12. 2017.
- ^ а б Нанајци - „Црвена књига народа Руске Империје”