Википедија

Нада Поповић Перишић

српска професорка, предузетница и критичарка

Нада Поповић Перишић (Пирот, 1946) српска је универзитетска професорка, историчарка књижевности, лекторка, књижевна критичарка, предузетница, политичарка и амбасадорка.

Нада Поповић Перишић
Датум рођења(1946{{month}}{{{day}}})1946. (77/78 год.)
Место рођењаПирот, ФНРЈ

Биографија

уреди

Дипломирала је 1970. општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду и филозофију на Филозофском факултету у Београду на групи за филозофију. Магистрирала на Филолошком факултету у Београду, а докторирала на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу. Радила је у Институту за књижевности уметност у Београду као научни истраживач.[1]

Као стипендисткиња владе Француске усавршавала се у паризу као и на Њујоршком универзитету преко стипендије Републичке заједнице за науку. Радила је као лектор за српскохрватски језик у Француској.[2]

У периоду од 1994. до 1998. обављала је функцију министра културе у републичкој влади предмијера Мирка Марјановића, а од 1999. до 2001. била је амбасадорка при Унеску у Паризу, Француска.[1] Јован Ћирилов је у јавности наводио да је као министарка културе Поповић Перишић испуњавала своја обећања.[1]

Од 2002. до 2004. предавала на Jussieu, Парис 7, као гостујући професор.[1]

Неколико година је радила као сарадница Трећег програма на радију; имала је и сталну рубрику Miscelanea у Књижевној речи, где је била и члан редакције.[1]

Члан је Удружења књижевника од 1980.[1]

Била је стална критичарка поезије НИН-а те уредница и сарадница анала објављиваних као резултат научних скупова у Дубровнику, у издању Универзитета у Утрехту и Парис 7, Jussieu.[1]

Чланица је управног одбора Кинотеке.[2]

Основала је приватни Факултет за медије и комуникације, на коме је била деканка.[2]

Мајка је двоје деце.

Одабрана дела

уреди
  • Литература као завођење. Београд: Просвета, 2004. (прво издање 1986)[3]
  • Спознаја и уживање или завођење на два језика. Методолошка мисао у пресеку: садашњи тренутак науке о књижевности. Београд: Институт за књижевност и уметност, 1990.[3]
  • Вештице. Српска фантастика: натприродно и нестварно у српској књижевности. Београд: САНУ, 1989.[3]
  • Појам ‘женског писма’ у француској књижевно теоријској мисли. Филозофски факултет, Свеучилиште у Загребу, 1987.[3]
  • Филозофске претпоставке “другог писма”. Књижевност 2 (7/8), 1986.[3]
  • Између логоса и ероса. Аница Савић-Ребац и проблеми античке естетике. Нови Сад: Матица српска, 1986.[3]
  • Друго писмо. Прилози за историју српске књижевне критике. Београд: Институт за књижевност и уметност; Нови Сад: Матица српска, 1984.[3]
  • За једну семиолошку дефиницију текста. Теоријска истраживања 2, Механизми књижевне комуникације. Институт за књижевност и уметност: Рад, 1983.[3]
  • Бартова семиореторика. Дело 22 (1/2), 1976.[3]
Преводи

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е „Nada Popović Perišić”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2022-05-31. 
  2. ^ а б в „Нада Поповић Перишић именована за председницу УО Кинотеке”. Politika Online. Приступљено 2022-05-31. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з „Nada Popović Perišić”. FMK (на језику: српски). Приступљено 2022-05-31. 
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Нада_Поповић_Перишић&oldid=28824737”