Мустафа Наима

Мустафа Наима (османски турски: مصطفى نعيما; Мустафа На'има; Алеп, Османска Сирија 1655 - 1716) био је османски бирократа и историчар који је написао хронику познату као Tārīḫ-i Na'īmā (Наимина историја). Често се сматра првим званичним историчаром Османског царства, мада ова формалност вероватно није створена до времена његовог наследника Рашида.

Мустафа Наима
Датум рођења	1655. година
Место рођења	Алеп
Датум смрти	1716. година
Место смрти	Патра
Занимање	Историчар
Ера	Османско царство
Значајни радови	Ravżatu'l-Ḥüseyn fī ḫulāṣati aḫbāri'l-ḫāfiḳeyn, Tārīḫ-i Na'īmā

Живот и каријера

Мустафа Наима је рођен као син јаничара у Алепу у османској Сирији. Придружио се дворској стражи у Цариграду и тамо се школовао за секретара. Порастао је у финансијској администрацији царства све док сплетке палате нису проузроковале да га 1715. пошаљу на провинцијско административно место.

Као историчар Наима помиње долазак могулских амбасадора: Каим Бега, Саид Атаулаха и Хаџи Ахмад Саеда, које је послао могулски цар Шах Џахан. Амбасадори су одсели у Сераљу Сајвуш-паше.

Умро је у Патри.

Радови

Наимино главно дело је Ravżatu'l-Ḥüseyn fī ḫulāṣati aḫbāri'l-ḫāfiḳeyn (روضة الحسين فى خلاصة اخبار الخافقين на османском; дословно: „Врт од Хусеина у Храмском врту у Сумерку). Ово дело је завршено 1704. године и посвећено везиру Амџазаде Хусеину Паши. Књига покрива догађаје од 1591. до 1660. године.