Мустафа Доваџија
Мустафа Доваџија (Сарајево, 8. октобар 1921 — околина Сарајева, почетак маја 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
| мустафа доваџија | |
|---|---|
 Мустафа Доваџија | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. октобар 1921. |
| Место рођења | Сарајево, Краљевина СХС |
| Датум смрти | мај 1942. (20 год.) |
| Место смрти | околина Сарајева, Краљевина Југославија (дејуре) НДХ (дефакто) |
| Професија | бравар |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1941. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Херој | |
| Народни херој од | 5. јула 1951. |
Биографија
уредиРођен је 8. октобра 1921. године у Сарајеву. До Другог светског рата радио је као бравар у железничкој радионици у Сарајеву. Године 1938, прикључио се сарајевском радничком покрету. Године 1940, постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), а 1941. члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[1]
У почетку оружаног устанка, био је курир Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину. Одржавао је везу између илегалне партијске организације у Сарајеву и Покрајинског комитета на слободној територији. Више је пута као курир одлазио до Ужица у седиште Врховног штаба НОВЈ. Боравећи с времена на време на слободној територији на Романији, учествовао је у више борби.
Иако је његова кућа у Сарајеву била под полицијском паском, успео је да потајно монтира радио-станицу у подруму. Илегалци су у почетку у његовом подруму увежбавали руковање оружјем. Једном је Мустафину кућу опколило осам усташких агената, али је он успео да се пробије, тешко ранивши једног агента. Једном приликом је у самом центру града усред дана ушао у Дирекцију железница и пиштољем присилио службеника да му преда шапирограф са матрицама, који је био потребан илегалцима, а затим се мирно удаљио.
Због његове илегалне активности, полиција је појачала потрагу за Мустафом. Почетком маја 1942, док је ишао из Сарајева према ослобођеној територији како би поднео извештај о стању партијске организације у граду, Мустафу су ухватили четници. Након мучења и испитивања, убили су га.
После ослобођења, његови посмртни остаци су сахрањени у Гробници народних хероја у спомен-парку Враца, на планини Требевићу, код Сарајева.
Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 5. јула 1951. године, проглашен је за народног хероја.[2]
Референце
уреди- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 195.
- ^ „Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 19/II” (PDF). www.sistory.si. 1. 10. 1951.
Литература
уреди- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Mladost. 1975. COBISS.SR 5575431
