Музеј српске књижевности

Музеј српске књижевности
Музеј српске књижевности
	Удружење „Адлигат" у коме је и Музеј српске књижевности
Оснивање	2012.
Локација	Београд; Република Србија
Председник	Виктор Лазић
Адреса	Јосипа Славенског 19а
Веб-сајт	https://adligat.rs/

Музеј српске књижевности је приватна иницијатива породице Лазић са седиштем у Београду која сакупља и представља материјал о српским књижевницима, удружењима књижевника, о књижевним и сродним делима, историји и теорији књижевности, књижевној критици, као и личне предмете књижевника или предмете помоћу којих су написана значајна књижевна дела, рукописе и друго.^[1] Осим тога, Музеј кроз богату грађу представља и целокупну српску историју, са фокусом на књижевност.

Део је Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“, под којим раде и Музеј књиге и путовања и Библиотека Лазић.

Историјат

Музеј српске књижевности је под кишобраном удружења грађана основан 2012. године заједно са Удружењем за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“. Удружење представља продужетак традиције дуге преко два века, Библиотеке Лазић, која је први пут отворена за јавност још 1882. године, а незванично постоји од почетка 18. века.^[2] Од 1977. године Библиотека је неко време била затворена, а 2009. Виктор Лазић ју је поново учинио доступном за јавност, када се и формира идеја о Удружењу, у оквиру којег би пословала два музеја: Музеј српске књижевности и Музеј књиге и путовања, са Библиотеком Лазић као централном институцијом.

Основано од стране Виктора Лазића, заједно са суоснивачима иницијаторима Горицом и Браниславом Лазић и Зорицом Вуковић-Вујовић. Неки од почасних чланова оснивача су песник Љубивоје Ршумовић, писци Милован Данојлић и Љуба Симовић, академици Матија Бећковић, Владета Јеротић и Миодраг Павловић, проф. др Дарко Танасковић, књижевници Перо Зубац, Срба Игњатовић, Драгослав Михаиловић и Милош Јанковић, Мирјана Вуисић, супруга глумца Павла Вуисића, редитељ Емир Кустурица, историчар и дипломата Душан Батаковић, историчар уметности Никола Кусовац и многи други угледни писци, научници и уметници. С'обзиром да у Републици Србији не постоји регистрован ни један приватни музеј ова иницијатива је остала само као жеља оснивача да оснује музеј.

Ризница експоната

Милован Данојлић у посети Музеју српске књижевности, 2018.

Кроз књиге, рукописе, предмете и бројну другу грађу ова приватна колекција представља целокупну српску историју, са фокусом на књижевност. Богату ризницу, осим обимног материјала о српским књижевницима и књижевности генерално, чини и значајна историјска грађа, попут писама краља Милана, намештаја са двора Обреновића и друго. У својој поставци постоје оригинали рукописа, преписки, као и разгледнице и друге личне предмете српских књижевника, као што су оловке и писаће машине на којима су писана важна књижевна дела, али и делови одеће књижевника по којима су били препознатљиви. Ту се налази и богат фонд књига са аутограмима и посветама аутора, са преко 50.000 потписа, укључујући потписе Лазе Костића, Бранислава Нушића, Бранка Ћопића, Јанка Веселиновића, Надежде Петровић, Тина Ујевића, Меше Селимовића, Добрице Ћосића и многих других.^[1]

У сталној поставци приватне збирке, између осталог, могу се видети:

ретка и прва издања српских аутора,
аутограми свих значајнијих писаца и уметника који су стварали у Србији,
рукописи важних аутора као што су Оскар Давичо, Војислав Илић Млађи, Младен Марков, Добрило Ненадић, Сиба Миличић, Васко Попа, Моша Одаловић и други,
колекције књига и материјала о свим значајнијим, али и многим мање значајним српским књижевницима, али и писцима који су стварали, живели или долазили у Србију,
предмети великог броја значајних писаца, као што су писаће машине Гвиде Тартаље, Боре Ћосића, Милована Данојлића, наочаре Добрице Ћосића и бројни други,
колекције књига са потписима добитника најзначајнијих домаћих и страних награда, укључујући добитнике Нобелове награде.

Фото-галерија

Просторије

Соба у Музеју српске књижевности са легатом Мирјане и Павла Вуисића.
Спомен соба проф. др Илеане Чуре са намештајем Михаила Полит-Десанчића.
Спомен соба Петра Пајића са његовим радним столом, столицом и личном библиотеком.
Спомен соба Миодрага Павловића са његовим намештајем и личном библиотеком.
Део спомен собе Миодрага Павловића посвећен његовом куму, академику Владети Јеротић.
Спомен соба Петера Урбана.
Соба краљице Наталије, део легата породице Леко.