Музеј Ане Франк
Музеј Ане Франк (холандски: Аnne Frank Huis) је музеј у Амстердаму, у Холандији, који садржи слике, цитате, видее, као и оригиналне предмете из живота Ане Франк и њене породице. Према подацима о посећености из 2009. године, Музеј Ане Франк је други најпосећенији музеј у Холандији.[1]
,_Anne-Frank-Huis_--_2015_--_7185.jpg)
Историја
уредиМузеј Ане Франк је на почетку Ани Франк и другим људима служио као место за скривање током Другог светског рата. Након рата, место је оронуло и остало је напуштено. 1950. године фабрика текстила Бергхаус желела је да га купи. Бергхаус је планирао рушење зграда и изградњу нове фабричке зграде. Ото Франк је покушавао да заустави рушење и изнајмио је зграду од власника 1953. Међутим, недостајало му је средстава за правилан рад на рестаурацији. 1954. године Ото Франк је продао зграду Бергхаусу.
Комитет истакнутих грађана Амстердама покренуо је иницијативу да спаси зграду од рушења у којој је Ана Франк писала свој дневник. Организација Кућа Ане Франк основана је 1957. године, а његова главна сврха била је очување скровишта, отварање куће за јавност и промовисање идеала Ане Франк.
Бергхаус је одустао од идеје рушења зграда и донирао је зграду организацији Кућа Ане Франк. 1958. године, Општина и Универзитет у Амстердаму заједно планирају стамбено насеље. Универзитет је обезбедио финансирање и надокнадио недостатке организације. На тај начин спасено је некадашње скровиште Ане Франк.
Скровиште, тј. Кућа Ане Франк, обновљено је и отворено за јавност 3. маја 1960. године. Тајни анекс куће остављен је празан, на захтев Ота Франка. Након отварања, број посетилаца у Кући Ане Франк се повећавао, све до 1,2 милиона посетилаца годишње.[2]
Садржај музеја
уредиГлавна кућа и анекс
уредиДана 6. јула 1942. породица Франк се скривала у згради у Принсенхрахт 263. Касније им се придружила и породица Ван Пелс и Фриц Пфефер. Зграда се састојала из два дела: главне куће и анекса. Осам људи се скривало на горњим спратовима анекса. Када је Ото Франк био једини који се вратио из Аушвица јуна 1945. године, анекс је био празан и напуштен. Кућа Ане Франк отворила се 1960, а анекс је остао празан.
Соба Ане Франк
уредиАна је делила собу с Фрицом Пфефером, што је често доводило до свађа, а пошто се није могло из стана излазити напоље, њен дневник је био место за одмор. Такође, у тој соби постоји много слика које је Ана постављала, да би је улепшала и осветлила.
Дневник соба
уредиУ соби са дневником се може видети оригинални црвени дневник Ане Франк који је добила за њен 13. рођендан 12. јуна 1942. Неколико недеља касније породица Франк морала је да се крије. Након попуњавања дневника наставила је да пише у свескама. Марта 1944. Ана је сазнала да ће влада након рата сакупљати дневнике и одлучила је да препише читав свој дневник. Преписана верзија састоји се од 215 слободних листова папира, од којих су неки изложени у музеју.
Остале две свеске су "Омиљена књига за цитате", у којој је Ана преписивала цитате који су јој је се допали и „Књига са причама”, у којој се налазе кратке приче које је сама смислила.
Сећања на Ану Франк
уредиОва изложба садржи филм у којем су 22 писца, глумца, посетиоца и људи који су знали Ану причали о томе колико им је значила.
Занимљивости
уредиСвуда кроз музеј, и даље се могу видети трагови и лични предмети људи који су се скривали у кући.
Референце
уреди- ^ „Musea hebben lak aan recessie”. DagjeWeg.NL (на језику: холандски). Приступљено 10. 12. 2018.
- ^ „How it all began”. Anne Frank Website (на језику: енглески). 30. 01. 2018. Приступљено 10. 12. 2018.